Nacističko skrovište u argentinskoj džungli? | Mozaik | DW | 24.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Nacističko skrovište u argentinskoj džungli?

Pet novčića iz vremena nacističke Nemačke i kukasti krst urezan u zid kuće – da li je to trag koji ukazuje na boravak nacista u jednoj argentinskoj zabiti? Da li je bežanje nacista u Južnu Ameriku bilo deo plana?

„Staza ka Bormanovoj kući“ – piše žutim slovima na jednoj tabli od tamnog drveta. Hitlerov blizak saradnik Martin Borman se, dakle, nije ubio u „završnoj borbi“ u maju 1945, već se sklonio u argentinsku džunglu? Već decenijama kolaju glasine da je poznati nacista živeo u jednoj kamenoj kući u prirodnom rezervatu Teju Kuare na krajnjem severoistoku Argentine. U lokalnoj turističkoj organizaciji, reporterima magazina Klarin niko nije znao da kaže ko je postavio pomenutu tablu.

Teško je razabrati činjenice u mitskim pričama o skrovištima nacista u džungli. Reporteri su se zaputili „stazom ka Bormanovoj kući“ u društvu arheologa Danijela Šavelzona. Na kraju staze su zatekli ostatke tri kuće, a u njima kovanice, među kojima je bilo i pet nemačkih novčića, proizvedenih između 1938. i 1941. godine, kao i komad Majsnerovog porcelana sa natpisom „Made in Germany“. Novinari Klarina su objavili i jedan video-snimak tog mesta gde je u jedan zid urezan kukasti krst – doduše, izgleda da je to tek u novije vreme učinio neki nepoznati Bormanov poklonik.

Tajni plan nacista

Pet nemačkih novčića i komad nemačkog porcelana – to ukazuje na nacističko skrovište. Tako to bar tumače Šavelzon i njegove kolege arheolozi. Istoričar Danijel Štal sa Univerziteta u Jeni to smatra za vrlo smelu pretpostavku: „U Argentini je bilko mnogo Nemaca, pa i za vreme Drugog svetskog rata. Postojao je i trgovački protok robe“. Zbog toga nije nikakvo čudo što su tamo nađene takve stvari: „Ne verujem da iz tih nalaza može da se izvuče zaključak o postojanju skrovišta nacista“, kaže Štal.

Arheolog Šavelzon ima, međutim, sopstvenu teoriju, prema kojoj su nacisti u okviru tajnog projekta pripremali skloništa za svoje vođe – za slučaj prevremene propasti „hiljadugodišnjeg carstva“ koje su želeli da uspostave. A ta skloništa su, kako on tvrdi, pravljena na nepristupačnim mestima, usred pustinja, planina, na hridima ili kao u ovom slučaju – usred džungle. Doduše, nacisti koji su iz Evrope prebegli u Argentinu ubrzo su shvatili da im skrivanje nije ni potrebno, jer ih tamo niko nije proganjao. Što znači da kamena kuća „na kraju staze“ možda nije ni služila kao tajno skrovište.

Utočište na jugu

„Takve teorije nisu naučno utemeljene već potiču iz dubioznih izvora“, tvrdi profesor Štal. Zna se da su hiljade nacističkih zločinaca posle rata pobegle iz Evrope – a u tome su im često pomagali sveštenici katoličke crkve, koji su ih prebacivali u Argentinu. Tamo je zločince štitio tadašnji predsednik Huan Peron. „Ali to ne sme da se meša sa glasinama da su nacističke glavešine još pre rata organizovale bežanje u Argentinu“ – takve glasine su, kaže Štal, širili unutrašnjepolitički protivnici Perona, a one su se održale do današnjih dana.

Adolf Hitler 1939

Nacističko rukovodstvo: Hajnrih Himler, Adolf Hitler i Martin Borman

Nacistički funkcioneri drugog i trećeg ranga su tek posle rata planirali bežanje za Južnu Ameriku, naglašava ovaj profesor. Tako su Jozef Mengele, lekar i sadistički ubica iz logora u Aušvicu, ili Erih Pribke, esesovac koji je rukovodio masakrom u Ardeatinskim pećinama u Rimu, godinama živeli u Argentini. Tamo su pripadnici Mosada uspeli da uhvate Adolfa Ajhmana, organizatora istrebljenja Jevreja – a to su učinili bez znanja argentinskih vlasti, da bi ga izveli pred sud. Stalno su mogle da se čuju i glasine da sam Adolf Hitler nije živ, već da se nalazi negde u Argentini. Iste takve stvari su se pričale i o Martinu Bormanu. On je bio jedini iz rukovodeće nacističke garniture koji se nije pojavio pred Nirnberškim sudom – jer nisu mogli da ga pronađu.

Britanski bulevarski list „Dejli ekspres“ je 1972. objavio da je otkrio Bormana u Argentini. Međutim, iste godine su građevinski radnici na železničkoj stanici u Berlinu otkrili skelet koji je pripisan Bormanu na osnovu otiska zuba. Identitet skeleta su 1998. potvrdili naučnici Maksimilijanovog univerziteta u Minhenu. Tako je Bormanov put od običnog ubice u vreme Vajmarske republike pa do jednog od organizatora genocida nad Jevrejima završen 1945. u berlinskim ruševinama – a ne u džunglama Argentine.