„Nacionalizam je adut Vučića i Đukanovića“ | Izbor iz štampe | DW | 13.03.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

„Nacionalizam je adut Vučića i Đukanovića“

Sukob oko novog Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori politički je instrumentalizovan – zato što i u toj zemlji i u Srbiji predstoje izbori, piše švajcarski list Noje cirher cajtung.

Aleksandar Vučić i Milo Đukanović 2014. u Berlinu

Aleksandar Vučić i Milo Đukanović 2014. u Berlinu

„Predsednik Crne Gore Milo Đukanović teško da je očekivao takvu istrajnost od svojih protivnika. Već skoro tri meseca, u Podgorici i u drugim gradovima, protiv novog zakona o verama demonstrira hiljade ljudi – svakog četvrtka i subote. Ima dana kada desetine hiljada ljudi učestvuje na mirnim litijama, koje uglavnom predvode crkveni zvaničnici“, piše Noje cirher cajtung.

Švajcarski list potom objašnjava o kakvom se zakonu radi, i kakva je verska struktura Crne Gore: „Mala država na Jadranu ima nešto više od 600.000. stanovnika. Oko 70 odsto njih pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Pored islama, koji tamo ispoveda oko petina građana, postoji i mala katolička manjina. Ima i sledbenika Crnogorske pravoslavne crkve ponovo osnovane 1993, ali nikad priznate kanonskim pravom“.

-pročitajte još: Crna Gora: Da li je moguć kompromis?

Spor koji prevazilazi religiju

„Iako se čini da su u polemici crkvena pitanja u prvom planu, spor prevazilazi religiju i baca svetlo na složen odnos Crne Gore sa Srbijom“, piše Noje cirher cajtung. „Veze dve zemlje tradicionalno su bliske. Crna Gora je tek 2006. nakon referenduma i sa vrlo tesnom većinom izašla iz konfederacije sa Srbijom. Pored toga, oko 40 procenata građana Crne Gore etnički se smatraju Srbima.“

„Politička elita oko Đukanovića, koji je u Crnoj Gori već tri decenije na vlasti, trudi se da se ogradi od Srbije kako bi ojačala svoje pozicije. To podrazumeva rekonstituciju sopstvene nacionalne crkve i stvaranje crnogorskog jezika – mada je razlika od srpskog manja nego između dva nemačko-švajcarska dijalekta. Takođe, na veliko nezadovoljstvo Srbije i velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve, Podgorica je priznala nezavisnost Kosova.“

Već skoro tri meseca, u Podgorici i u drugim gradovima, protiv novog zakona demonstriraju hiljade ljudi

Već skoro tri meseca, u Podgorici i u drugim gradovima, protiv novog zakona demonstriraju hiljade ljudi

Pogoršanje odnosa između Podgorice i Beograda

„Poslednjih nedelja, u jeku protesta, odnosi između Podgorice i Beograda su se pogoršali. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će njegova zemlja pomoći Srpskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori. Mediji bliski vladi su pisali o pretnji kojoj su izloženi pravoslavlje, ali i Srbi i njihova kultura u Crnoj Gori.“

-pročitajte još: „Protesti potvrđuju demokratski kapacitet Crne Gore“

„S druge strane, u Podgorici se povećava pritisak na Srpsku pravoslavnu crkvu i sada se govori o zaostalom porezu. Komentatori to porede sa alarmantnim izveštajima iz Srbije i intelektualnom naoružanju pod Miloševićem, što je prethodilo ratovima na Kosovu i Bosni. Beograd opet pokušava da Podgoricu uzme pod svoje i za to ima podršku iz Moskve, kojoj je ulazak Crne Gore u NATO uvek bio trn u oku“, piše švajcarski list.

Instrumentalizacija sukoba

Na kraju, Noje cirher cajtung se poziva na novinarku i aktivistkinju Milku Tadić koja kaže da „ipak ne veruje da bi spor mogao da dovede do ozbiljnog bezbednosnog problema između dve države. Ona kaže da je raspoloženje sasvim drugačije od devedesetih u vreme Miloševića i njegovih velikosrpskih ambicija. Pre se stiče utisak da obe strane instrumentalizuju sukob. U Srbiji i Crnoj Gori ove godine su izbori“, piše švajcarski dnevnik.

„U obe zemlje je 2019. bilo velikih demonstracija protiv autoritarnog stila vlasti i nazadovanja po pitanju vladavine zakona i slobode medija. Osim aduta nacionalizma, Vučić i Đukanović jedva da imaju šta da ponude svom stanovništvu. Spor je ipak opasan za Crnu Goru, jer preti da trajno podeli zemlju“, zaključuje autor Noje cirher cajtunga Folker Pabst.

Priredila Dijana Roščić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama