Na putu ka novom jeziku | Evropa | DW | 08.04.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Moja Evropa

Na putu ka novom jeziku

Granada je grad koji ima specifičnu privlačnu snagu. Ona se temelji na posebnoj kulturi kolektivnog pamćenja koju neguje, čiji je centralni elemenat uspešna koegzistencija različitih religija, piše Stanislav Štrasburger.

Za vreme jednog putovanja po Španiji, na jednoj buvljoj pijaci mi je u ruke dospela stara knjiga. U njoj je Španija predstavljena kao „tvrđava hrišćanstva". Autor je napisao da su Španci svojim „nesebičnim grudima spasli srce Evrope od mačeva Arapa" i tako izvršili odlučujući uticaj na svetsku istoriju.

Taj udžbenik me je zainteresovao i zbog toga što me podseća na zemlju u kojoj sam rođen – Poljsku.

Važan deo političkog mejnstrim-jezika u današnjoj Poljskoj je nacionalni mit o „tvrđavi pod opsadom". Taj mit pojednostavljuje realnost tako što spoljni svet predstavlja kao pretnju. Pravo je uvek na „našoj" strani (našeg naroda), a svi ostali su neprijatelji koji donose užas i razaranja.

Granada kao prosvetljenje

U mojim očima je moderna Španija, posebno Andaluzija sa gradom Granadom, plodna inspiracija u potrazi za novim političkim jezikom. Dok u Poljskoj – kao i mnogim drugim zemljama - cveta mit o „opsednutom utvrđenju", građani Španije su postigli nešto impresivno. Knjiga o istoriji koju sam držao u rukama, danas je kuriozitet koji na buvljoj pijaci vredi nekoliko centi.

Ovaj tekst pišem u Granadi. Moj dvomesečni boravak ovde nije slučajan. Jedno od težišta mog rada je EUtopija, projekat evropske republike regiona, koji se oslanja na principe socijalne pravde, kulturne raznovrsnosti i jednakosti svih građana. Granada je za mene podesna za glavni grad EUtopije. Zašto?

Istorija grada je impresivna. Centralni elemenat njegovo kolektivnog pamćenja je uspešna koegzistencija različitih religija (Jevreji, hrišćani i muslimani) u srednjem veku i na pragu renesanse. Živopisan stari grad i palata nad njim su sa svojom filigranskom arhitekturom svedoci prošlosti.

No, današnja Granada ni u kom slučaju nije samo beživotni muzej. Gradski prostor, koji se i danas dinamično razvija, kao da je predoređen za demaskiranje trivijalnih pojednostavljenja. Utoliko više zbog toga što omiljenost šarene raznolikosti Granade među turistima podseća da bi svaka podela na „nas" i „njih" sahranila i komercijalni uspeh grada.

Prošlost kao nedovršena priča

Spektakularan primer uspešno oblikovane stvarnosti i formiranja kolektivnog gradskog pamćenja je kulturni centar Caja Granada, Memoria de Andalucia. Centar je nastao 2009. Stalna izložba je podeljena na četiri tematska područja: raznolikost predela, forme života, gradski i seoski prostori, umetnost i kultura. U središtu su interaktivni eksponati: nisu samo za gledanje, mogu i da se dodirnu, čuju, a u nekim slučajevima može i da se učestvuje u njihovom multimedialnom oblikovanju.

Stanislaw Strasburger (Mathias Bothor)

Stanislav Štrasburger

U šetnji muzejem virtuelno srećemo ljude koji su u različitim vremeninma živeli u Andaluziji. Na ogromnim ekranima se pojavljuju arapski kraljevi, seljaci novog vremena, monasi, zanatlije. Svako ima svoju priču i jednostavno je pripoveda.

Tako Centar poziva svakoga da učestvuje u nekoj vrsti arheologije pamćenja. Interaktivnost izložbe ima svoj smisao: svaka poseta omogućava da se prošlost sortira na nov način, prema potrebama i čak i prema raspoloženju posetioca. Tako nastaje prostor za višeglasje. Slično ličnim sećanjima svakog od nas, koliektivno pamćenje se pretvara u otvoreno pripovedanje.

Program za danas

Fokusiranje na dobra iskustva multikulturne prošlosti u Granadi nas na nenametljiv način uči da budemo otvoreni prema drugima i podstiče angažovanje protiv izopštavanja. U vremenu u kojem je jezik često sredstvo političke manipulacije, to nas ohrabruje u traženju za novim diskursima. Naposletku, pojmovi poput „nacije" i „identiteta" su nastali u 19. veku, u političkom i društvenom kontekstu kojeg danas više nema.

Kada razgovaram sa žiteljima Granade, ali i sa mnogim mojim susedima u Berlinu ili Varšavi, imam utisak da ti pojmovi stvaraju više problema nego prednosti. Je li moja otadžbina zaista zemlja u kojoj sam rođen? Ili je to grad? Ili region? Kraj iz kojeg potiču moji roditelji? Šta ako ne dolaze?

Čemu me uči Granada? Jezik podesan sa buvlju pijacu nije zgodan za opisivanje kako danas živimo. Isplatilo bi se da potražimo jedan nov jezik. Iz perspektive Granade - ima izgleda na uspeh.

Stanislav Štrasburger je rođen u Varšavi. Pisac je i kulturni menadžer. Težišta njegovog rada su kolektivno pamćenje, migracija, multikulturalnost i EUtopija. Objavio je više knjiga.