„Na kraju su svi preduslovi jednako važni“ | Evropa | DW | 22.08.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Dejvid Mekalister

„Na kraju su svi preduslovi jednako važni“

Potpuno nezavisni mediji su elementarni deo jedne demokratije, podseća izvestilac EP Dejvid Mekalister pred novu posetu Srbiji. U intervjuu za DW govorio je i o predstojećem sastanku sa proevropskom opozicijom.

DW: Bili ste u Srbiji pre deset dana, a sada dolazite opet. Da li ta aktivnost treba nešto posebno da nam kaže?

Dejvid Mekalister: Od 2014. sam izvestilac Evropskog parlamenta za tekuće pristupne pregovore sa Srbijom. Taj posao sam zadržao uprkos dodatnom poslu na mestu predsednika Odbora za spoljne poslove EP. U delatnost izvestioca, prema mom mišljenju, spada i redovno obaveštavanje o aktuelnim prilikama na licu mesta. Mislim da sam više od deset puta bio u Srbiji od kada sam izvestilac. Nažalost u prvim mesecima ove godine nisam imao vremena, pa sada dolazim dva puta u kratkom roku u Beograd. Tamo uvek rado odlazim jer veoma cenim zemlju Srbiju i ljude.

Nakon poslednjeg sastanka sa premijerom Vučićem ste hvalili napredak na evropskom putu. Možete li da precizirate šta je to vredno hvale?

Srbija je pošla putem ka Evropskoj uniji, što nije jednostavan put – to znaju i u Srbiji. Na mene ostavlja utisak kako se srpska Vlada i velika većina u srpskom Parlamentu odnose prema tom zadatku. Srbija je činila vidljive napretke poslednjih godina što se vidi i po tome da je otvoreno 10 od 35 pregovaračkih poglavlja. Želeo bih da se ove godine otvore dodatna poglavlja, ali o tome mora da odluči Evropski savet. Pozitivno gledam na ekonomski razvoj u Srbiji, na politiku finansijske stabilnosti kao i na jasnu privrženost srpske Vlade politici regionalne stabilnosti i dobrosusedskim odnosima.

Istovremeno ostaje puno da se uradi. Da li će nova poglavlja moći da budu otvorena zavisi od toga da li Srbija dalje kontinuirano sprovodi neophodne reforme. Svih 35 poglavlja su na kraju jednako važna – jer na posletku zemlja mora ispuniti sve uslove kako bi postala članica EU. Jasno je međutim da EU stavlja posebno težište na napretke u poglavljima 23 i 24 – dakle vladavini prava – kao i u poglavlju 35, naime normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Da li Vučić ima pravo kada kaže da se EU pre svega interesuje za odnose sa Kosovom, zatim za odnose Srbije i Rusije, pa tek onda za pravnu državu, koju Vi uvek naglašavate?

Moraju se ispuniti svi pravni, politički i privredni uslovi kako bi se postalo članica EU. Mora se zatvoriti svih 35 poglavlja – dakle na kraju su svi preduslovi jednako važni. Pregovarački okvir sa Srbijom se međutim izričito koncentriše na poglavlja 23 i 24, kao i poboljšanje odnosa sa Kosovom u poglavlju 35 – ta poglavlja su rano otvorena kako bi ostalo što više vremena za sprovođenje neophodnih političkih odluka i donošenje zakona. Ta poglavlja će biti zatvorena na kraju razgovora.

Možete li definisati šta znači „poboljšanje odnosa sa Kosovom“? O tome se mnogo govori, ali je prilična misterija da li to podrazumeva priznanje Kosova.

Važno u normalizaciji odnosa sa Kosovom jeste da se nastavi dijalog dve strane. Nažalost trenutno nema napretka u dijalogu zbog nejasnog političkog stanja u Prištini. Dijalog, onako kako ga je formulisala EU, znači da obe strane, Srbija i Kosovo, mogu da idu evropskim putem bez da neka od strana blokira drugu u ovom napretku.

Da li to onda znači da Srbija mora da prizna Kosovo? Jer teško da neka zemlja koja nije članica Ujedinjenih nacija može postati članica EU.

Citiraću Vam formulaciju iz mog izveštaja jer je tu svaka reč važna. Radi se o potrebi za „pravno obavezujućim sporazumom“ koji dozvoljava „obema stranama da u punoj meri upražnjavaju svoja prava i ispunjavaju svoje obaveze“.

Ovog puta se u Srbiji srećete i sa delom opozicije koja je proevropski orijentisana. Od njih ćete sigurno čuti drugačiju verziju priče o Srbiji od one koju priča Vučić. Čućete od veoma kontrolisanom medijskom krajoliku, o hajci na opoziciju, partijskoj državi… šta očekujete od tog sastanka?

Kao izvestilac Evropskog parlamenta sam neutralan kada se radi o srpskoj unutrašnjoj politici. Podrazumeva se da je moj zadatak da se srećem sa predstavnicima vlasti kao i opozicije. To sam i do sada tako radio. Posebno je za mene, kao parlamentarca, važno da osim predstavnika Vlade sretnem i poslanike pa ću ovaj put, prema programu, sresti i članove skupštinskog Odbora za evropske integracije, zatim različite predstavnike opozicije kao i predstavnike civilnog društva. Ko prati moje posete Srbiji zna da se uvek trudim da se sastanem sa što širim spektrom aktera.

Koliko god da hvalim Srbiju za dosadašnje uspehe, uvek ukazujem – a to se detaljno vidi u mojim izveštajima – da još uvek mnogo ima da se radi. Posebno u pogledu pravne države, borbe protiv korupcije, daljih neophodnih reforme, a ukazujem i da medijske slobode imaju veoma veliku vrednost, da su potpuno nezavisni mediji deo jedne evropske demokratije. U mojoj domovini Nemačkoj se ne nazivaju mediji uzaludno četvrtom granom vlasti. Oni su elementarni za funkcionalnu demokratiju.

Dvojica poznatih lica – Saša Janković i Vuk Jeremić – već su otkazali sastanak sa Vama, zvanično zbog drugih termina. U medijima se šuška da je to znak protesta zbog onoga što smatraju evropskom, nemačkom i Vašom ličnom podrškom Aleksandru Vučiću kojeg nazivaju „autokratom“.

Evropska delegacija u Beogradu je izradila program putovanja na moju molbu, a izrazio sam želju da sretnem što više predstavnika opozicionih partija. Radujem se što se sastanak održava, a imam razumevanja za problem sa terminima. Svako ko se bavi politikom zna da svi imaju brojne obaveze. Više puta sam sreo gospodina Jankovića, još dok je bio ombudsman, kao i gospodina Jeremića.

Jedna od stvari o kojima ćete možda pričati je i takozvani „unutrašnji dijalog“ o Kosovu koji je najavio predsednik Vučić, zbog čega je o njemu veoma pohvalno pisala i štampa na nemačkom. On je pozvao i druge političke aktere da se izjasne, ali njegova partija i njoj bliski tabloidi svakoga ko se izjasni nazivaju „idiotom“, „lopovom“ ili „mrziteljem Srba“. Da li tako treba da izgleda dijalog?

Mislim da je dobro što je predsednik Vučić preuzeo inicijativu da otpočne dijalog u Srbiji o odnosima sa Kosovom. Iz trogodišnje delatnosti izvestioca znam da je ovo tema o kojoj se u Srbiji strastveno diskutuje, sa veoma različitim pozicijama. Odnosi Srbije i Kosova moraju biti dalje normalizovani. Tome služi dijalog koji moderira Evropska unija. Tu ima izvesnih napredaka, ali ni izbliza onakvih kakvim smo se nadali. Važno je da se konkretno sprovedu one tačke o kojima već postoji dogovor.

Ali upravo taj Vučić, koji poziva na dijalog, jeste istovremeno šef Srpske napredne stranke koja psuje i kune svakog ko nešto kaže. Zar to nije paradoksalno?

Mislim da je dobro što je Vučić najavio taj dijalog, i što najavljuje da u njemu treba da učestvuju predstavnici iz politike, civilnog društva, drugih institucija. Ja doduše svakodnevno pratim sažetke iz srpskih dnevnih novina u engleskom prevodu, ali ne mogu da pratim sve detalje srpske politike – ko koga kada kritikuje. Moj utisak je da se generalno u srpskoj politici verbalno žustro nastupa. Ali to nije ograničeno samo na Srbiju već, čini mi se, karakteriše političku kulturu u tom delu Evrope. Kada se dijalog pokrene pre svega je važno da on ima otvoren ishod. Mislim da predsednik želi da proveri da li postoji konsenzus za suštinske napretke u ovoj za Srbiju tako važnoj temi. I predsednik Vučić zna da poglavlje 35 ima veliku važnost u sklopu pristupnih pregovora.

*Dejvid Džems Mekalister (1971) je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i predsednik Odbora EP za spoljne poslove; član je nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Škotskog je porekla i poseduje i britanski pasoš. Od 2010. do 2013. bio je premijer nemačke pokrajine Donje Saksonije, a pre toga šef poslaničke grupe u pokrajinskom parlamentu i šef pokrajinskog ogranka CDU.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android