Na izbore već sa 16 godina? | Politika | DW | 09.08.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

nemačka

Na izbore već sa 16 godina?

Političari SPD-a, Zelenih i Levice traže da na izborima za Bundestag mogu da glasaju mladi od 16. godine. Istoričari znaju: izgradnja demokratije oduvek je bila i borba za starosnu dob birača.

Novi glasači?

Novi glasači?

„Sva moć države dolazi od naroda", piše u članu 20 Osnovnog zakona koji je nemački ustav. Za to su ključni izbori. Ali, ko zapravo sme da glasa? Starosna dob glasača je faktor političke moći oko koje su se u istoriji oduvek vodile borbe.

Politikolog Arnt Lajninger sa Slobodnog univerziteta u Berlinu, koautor studije „Izbori sa 16?" fondacije Oto Brener, za DW kaže: „Ko sme da glasa (...) je ključno pitanje demokratije. O tome se pregovara i donosi odluka uvek iznova kroz istoriju."

Baš kao što se nekada vodila borba za pravo glasa žena, zahtev je sada „pre svega da se prava glasa proširi na mlade ljude (...), ali i na one koji nemaju državljanstvo".

Pravo glasa tek sa 25 godina – i to samo za muškarce

Kada je 1871. osnovan nemački Rajh, univerzalno biračko pravo je već postojalo, ali samo za nešto manje od 20 procenata ukupnog stanovništva. Pre svega, žene nisu imale pravo glasa, a muškarci tek sa 25 godina. Budući da je u to vreme trećina stanovništva bila mlađa od 15 godina, a očekivani životni vek niži od 40 godina, veliki deo (muškog) stanovništva bio je isključen iz ovog odlučujućeg političkog procesa.

Tek je Vajmarski carski ustav iz 1919. doneo značajna poboljšanja. Uvedeno je pravo glasa za žene i starosna dob aktivnog biračkog prava smanjena za pet godina - na 20. Već samo snižavanje starosne dobi omogućilo je milionima Nemaca da glasaju.

Vili Brant

Vili Brant: „Usudimo se na više demokratije"

Uzgred, istorija pokazuje da se starost glasača nije uvek snižavala. Nakon Drugog svetskog rata, starosna granica za pravo glasa ponovo je povećana za jednu godinu - na 21. A ko je želeo da bude izabran za poslanika u Bundestagu, sve do 1970. morao je da sačeka svoj 25. rođendan.

„Usudimo se na više demokratije" – 18 godina

Socijaldemokrate se zalažu za smanjenje starosne dobi na 16 godina i pozivaju se na Vilija Branta koji je 1969. svoj mandat kancelara započeo sloganom „Usudimo se na više demokratije". Ali nije samo njegov SPD tada hteo da se glasačko doba snizi na 18 godina, već koalicioni partner CDU. Tako je 1970. jednogalsno promenjen Osnovni zakon.

Minimalna starost za pasivno pravo glasa, izmenjena je indirektno: 1970. je povezana sa punoletstvom, tada 21 godina. Pet godina kasnije, punoletstvo je sniženo na 18 godina, tako da se minimalna dob za aktivno i pasivno glasačko pravo od tada podudara.

Skoro pet miliona ljudi sa 18 i 19 godina moglo je prvi put da glasa na saveznim izborima 1972. Rekordna izlaznost od 91,1 posto dala je pravo onima koji su se nadali će promena imati mobilišući efekat.

Aktivno i pasivno pravo glasa na saveznom nivou i dalje se stiče sa 18 godina. Neke savezne zemlje i mnoge komune dodatno su snizile starosnu dob za birače. Prva je bila Donja Saksonija koja 1995. glasačku dob na lokalnim izborima smanjila na 16 godina. Sledile su druge zemlje. Bremen je 2009. smanjio glasačku dob za izbore za pokrajinski parlament na 16, a zatim su to učinile i mnoge druge savezne pokrajine.

Radi se o interesu partija

Činjenica da pre svega SPD, Zeleni i Levica sada pozivaju da se starosna dob za savezne izbore spusti na 16, ima malo veze sa željom za napretkom baš kao što to nije bilo u vreme Branta ili Bizmarka.

Fridays for Future

Mladi na protestu "Fridays for Future"

„Pitanja prava glasa uvek su pitanja moći“, kaže istraživač demokratije Robert Verkamp iz Bertelsmanove fondacije iz DW. Stranke se vode „prema očekivanom sopstvenom interesu".

Stoga se za snižavanje biračkog doba zalažu stranke „koji bi od toga na izborima verovatno imali koristi. Protiv toga je pre svega Unija, za koju najmlađa starosna grupa trenutno glasa ispod proseka“. Verkamp, međutim, smatra da je neizvesna kalkulacija da će pre svega Zeleni, SPD i Levica imati koristi od glasova mladih birača. Glasačko ponašanje mlađe generacije je „promenljivo".

Ali, da li se mladi uopšte zanimaju za politiku? Arnt Lajninger citira najnoviju studiju Šel-a (2019), prema kojoj se politički interes mladih „dalje stabilizovao": osam odsto mladih sebe vidi kao veoma zainteresovane, a 33 odsto kao zainteresovane za politiku. U svakom slučaju, to je značajno više od rezultata iz 2002, 2006, i 2010. godine.

Istraživač demokratije Robert Verkamp potvrđuje porast političkog interesovanja i dodaje da se ono kroz pravo glasa može i povećati. „Glasanje ne samo da pretpostavlja interesovanje za politiku, već ga i stvara.“

Malo mladih glasača, malo uticaja

Vratimo se uticaju mladih glasača na politiku. U Nemačkoj je 1871. bilo mnogo mladih i malo starih ljudi. Da su u to vreme mladi imali pravo glasa sa 16 umesto 25 godina, značajno bi promenili politički pejzaž. Danas u Nemačkoj ima mnogi starih i malo mladih ljudi.

Angela Merkel

CDU je suzdržan - jer mladi ne glasaju za njih?

Mladi od 16 i 17 godina koji imaju pravo glasa, značili bi samo dodatnih milion i po glasača. Za poređenje: Na saveznim izborima 2017. moglo je da glasa gotovo 13 miliona ljudi starijih od 70 godina. Uticaj mladih bi dakle bio ograničen.

Što se tiče perspektiva glasačkog prava sa 16 godina, Robert Verkamp se nada da će ponoviti situacija iz 1970. „Većina birača je tada, baš kao što je to i sada slučaj, odbijala da se snizi starosno doba glasača. Ali prihvatanje je usledilo brzo posle političke odluke. Nekoliko godina kasnije, glasanje sa 18 godina je široko prihvaćeno."

Jedino što sada nedostaje je „hrabrost političkih aktera da s tim krenu. 70-ih su stranke imale snage i dobro su pošle. To bi trebalo da bude uzor današnjim donosiocima odluka u strankama", kaže Verkamp.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android