U školi mešovitog usmerenog obrazovanja „Ost“ u Bremenu, na nastavi politike, obrađuje se tema: mi imamo pravo glasa – od 16. godine. Mladi nisu do sada učestvovali na izborima, pa su zato imali neku vrstu generalne probe. Većina đaka zna šta hoće jer se radi o njihovoj budućnosti.

„To mora da bude najvažnije, moraju se uzeti u obzir i privreda i druge stvari, pa i mogućnosti da se studira. Znači na osnovu raznih faktora mora da se odluči kome se dodeljuje glas“, kaže sedamnaestogodišnji Torge Karsten-Freriks.

Politikolog Lotar Probst smatra da se grdno varaju oni koji se nadaju da će promenom izbornog prava sada oduševiti mlade za politiku. „Interesovanje mladih za politiku mora se razvijati na drugim poljima. Tu partije treba da učine dosta, jer već njihova organizaciona kultura nije skrojena prema interesovanjima mladih. Za njih su kongresi jednostavno dosadni“, kaže politikolog Lotar Probst.

Još nemaju ni vozačku dozvolu

Predsednik Senata Jens Bernsen smatra da su 16-godišnjaci dovoljno politički kompetentni da glasaju na izborima. „Može se reći da su 16-godišnjaci – odnosno, velika većina njih – dovoljno informisani i zainteresovani da mogu da glasaju. Oni su ti koji će najduže osećati posledice političkih odluka.“

Ipak, generalna sekretarka Hrišćansko-demokratske unije Rita Mor-Lulman, koja je vodila predizbornu kampanju u Bremenu, o pravu glasanja sa 16 godina nema visoko mišljenje. „Sa 16 godina ne sme još da se polaže vozački ispit, ne može da se vodi posao, a izlazak na glasanje ima veliki značaj, jer se njime određuje ko će biti na vlasti.“

Strankama nije lako da privuku i oduševe mlade birače. Ali oni su ciljna grupa koja bi mogla da postane sve značajnija.

Autori: Aksel Rovolt / Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević