Mutni poslovi Petra Porošenka
25. januar 2018.
Sve kompanije u Nemačkoj imale su rok do 1. oktobra prošle godine da prijave ovlašćena lica u novi registar – takozvani registar za transparentnost – ukoliko već nisu bili vidljivi u registru privrednih subjekata. Nemačka time sprovodi smernice EU u borbi za suzbijanje pranja novca. Bivši nemački ministar finansija Volfgang Šojble 2016. godine je obećao da uz pomoć novog registra za transparentnost ljudi iz inostranstva, koji stoje iza ofšor-kompanija, više neće moći da ostanu anonimni. To je tada naišlo na dobar odjek, usred skandala oko „Panamskih papira“.
Prominentno lice koje se tamo spominje je Petro Porošenko. Ukrajinski predsednik, što se vidi u dokumentima panamske advokatske kancelarije „Mosak Fonseka“, u okviru restrukturiranja svog konditorskog koncerna „Rošen“ osnovao je više ofšor kompanija na Kipru, u Holandiji i na britanskim Devičanskim ostrvima.
Kao što je DW ranije izveštavao, Porošenko je investirao i u Nemačkoj. Deo zamršenih kompanija ukrajinskog predsednika od 2011. godine je i jedna fabrika skroba u istočnonemačkom mestu Elsteraue.
- pročitajte još: Ukrajina - lovci na korupciju su postali lovina
Vlasnički odnosi tu međutim nisu transparentni: do 2016. godine fabrika je bila u vlasništvu kompanije „Camarin Ltd.“ sa Kipra, a njen pravi vlasnik bila je jedna anonimna firma iz poreske oaze na Devičanskim ostrvima. U međuvremenu se kao druga firma pojavljuje „Interstarch Ukrajina“, koja je očigledno deo Porošenkovog holdinga. Ali još uvek nedostaju imena ovlašćenih za te kompanije. To je moralo da bude poznato najkasnije uvođenjem novog registra za transparentnost u koji je DW imao uvid: međutim imena nisu unesena.
Kome pripada fabrika?
Na osnovu podataka iz registra preduzeća, glavni vlasnik nemačkog „Interstarch GmbH“ je kompanija „Camarin Ltd.“ sa Kipra, koja rukovodi fabrikom skroba. Kompaniji sa Kipra opet pripada jedna firma na britanskim Devičanskim ostrvima. Iz ukrajinske advokatske kancelarije ICU, koja već godinama pomaže Porošenkove investicije u inostranstvu i koja je ulogu imala i u Elsteraueu, u razgovoru za DW su još 2016. godine kao ovlašćeno lice naveli Serhija Zajceva. U Ukrajini se Zajcev vodi kao generalni direktor Porošenkovog koncerna „Rošen“.
Ali zašto Zajcev, ako je zaista glavni vlasnik, nije zaveden u registru za transparentnost? Odgovor na pitanje upućeno upravi kompanije „Interstarch GmbH“ je izostao. Ni druga imena nisu želeli da otkrivaju.
Mnoge stvari govore u prilog tome da je i Porošenko trebalo da bude naveden. Njegova firma „Interstarch Ukrajina“ od 2016. godine ima deo vlasništva nemačkog „Interstarch GmbH“, tačnije 24,95 procenata. Prema zakonu o sprečavanju pranja novca, jedna osoba automatski postaje ovlašćena kada ima više od 25 procenta vlasništva kompanije.
Ali pod određenim uslovima je moguće važiti za ovlašćeno lice i sa manjim vlasničkim udelom. To je pre svega slučaj kada manjinski vlasnik posebnim sporazumom može da ima većinu u upravnom ili nadzornom odboru i kada određuje finansijsku i poslovnu politiku preduzeća. Na tu zakonsku odredbu ukazuje i Savezni zavod za upravu, od kojeg je DW zatražio da pojasni obaveze u vezi sa prijavom u registar za transparentnost.
- pročitajte još: Porošenkov sporni novi početak
Kao što se vidi iz registra preduzeća, Porošenkovi menadžeri zaista imaju većinu u nadzornom odboru „Interstarch GmbH“. Predsednik je Ukrajinac, Jevhen Sajenko, koji je istovremeno i generalni direktor Porošenkovog holdinga.
I prema ukrajinskom pravu manjinski vlasnik može da bude ovlašćen za kompaniju. To bi značilo da Porošenko onda ni u Ukrajini nije ispunio propise o prijavi. Jer se uzalud traže podaci o vlasništvu predsednika nad kompanijom „Interstarch GmbH“.
Kazna do milion evra
Za kršenje obaveze prijave u registar za transparentnost, Savezni zavod za upravu predviđa kazne i do sto hiljada evra. U slučaju da se prestup ponovi – i do milion evra. „Ukoliko je poznato ovlašćeno lice, kompanije su dužne da ga navedu prilikom prijave. To se odnosi i na ovlašćena lica sa stranim državljanstvom“, stoji u odgovoru Saveznog ured za upravu na upit DW.
Još uvek je nejasno hoće li nemačka kompanija Petra Porošenka ipak naknadno ispuniti obavezu prijave u registar za transparentnost. U svakom slučaju rokovi nisu ispoštovani, a Zakon o suzbijanju pranja novca ne predviđa prelazni period.
Savezni zavod za upravu ističe i obavezu vlasnika iz inostranstva, ukazujući na odgovornost akcionara sa udelom. Ima razloga zašto je registar za transparentnost utemeljen u Zakonu o suzbijanju pranja novca. Na kraju krajeva za legalno optimiranje poreza često se primenjuju slični koraci kao i kod ileglanog pranja novca. Upravo zato treba da budu navedena imena. Porošenkove investicije u Nemačkoj krše ta nova pravila za transparentnost.