Mutacija virusa – razlog za paniku? | Mozaik | DW | 17.12.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nauka

Mutacija virusa – razlog za paniku?

Mutacija kovida 19 u Velikoj Britaniji možda je dovela do bržeg širenje zaraze. Da li je zbog toga virus postao opasniji? Vakcina očito deluje, a mutacije bi vremenom virus mogle možda da učine i relativno bezopasnim.

Jedna nova mutacija, potvrđena na području južne Velike Britanije, širi se brže nego dosadašnja verzija kovida 19, potvrdio je britanski ministar zdravlja Met Henkok. Do sada je već hiljadu osoba zaraženo mutiranim korona-virusom.

To ipak ne znači da je ta nova verzija opasnija, dodao je Henkok. Za sada może samo da se pretpostavi da aktuelni porast broja novih infekcija zaista ima veze s novom varijantom.

-pročitajte još: Opravdano pitanje: Da li da se vakcinišem?

Nije ništa neobično da se otkrije mutacija virusa. U Kini, zemlji iz koje je počela da se širi pandemija, još pre pola godine počela je da cirkuliše nova varijanta uzročnika bolesti. Tokom leta je iz Španije počela da se širi jedna druga verzija, koja je relativno brzo uočena i u ostatku Evrope. Virusi stalno mutiraju, a te mutacije većinom nemaju nikakve ili imaju minimalne (dodatne) efekte.

Margaret Kinan (90) je prva vakcinisana u Velikoj Britaniji

Margaret Kinan (90) je prva vakcinisana u Velikoj Britaniji

Kako telo reaguje na mutacije?

U normalnim okolnostima, ljudsko telo u stanju je da se samo zaštiti od virusa. Organizam proizvodi antitela koja ga brane od virusa i čine imunim protiv uzročnika bolesti.

Ali, kada je uzročnik već mutirao, a antitela koja poseduje „programirana“ za odbranu od starije verzije virusa, onda ta antitela imaju znatno manji efekat.

To je razlog zbog kojeg redovno imamo kijavicu. Naše telo jeste i ranije proizvodilo antitela protiv kijavice, ali naš organizam još nije uspeo da proizvede odgovarajuća nova antitela za mutaciju virusa, odnosno uzročnika bolesti.

-pročitajte još: Novi lek protiv kovida 19 iz Nemačke kreće na birokratski maraton

Razloga za paniku ipak nema, jer proces mutacije sam po sebi ne znači automatski da je virus postao opasniji. Neke mutacije dovedu na kraju da virus bude i zlatno slabiji.

Kako dolazi do mutacija?

Kada ljudsko telo razvije antitela protiv virusa i tako spreči izbijanje bolesti, virus mora da promeni svoju „čauru“ – kako ga antitela ne bi prepoznala. Da bi uopšte mogao da preživi, virus mora dakle da menja svoje spoljne proteine i razvija nove „ogranke“.

Pogledajte video 03:55

Nemački virusolog: Druga infekcija je veoma redak slučaj

A kako bi se proširili, virusi koriste ćelije svog domaćina. Kada virusi napadnu te ćelije, oni iz svoje „utrobe“ ubacuju svoje genetske informacije u napadnute ćelije. Tako u stvari ćelije ljudskog organizma reprodukuju milione kopija tog virusa. Ali kod svake takve reprodukcije događaju se i male greške u procesu „kopiranja“, a svaka ta greška menja genetski kod virusa – on dakle mutira.

Zašto se nova varijanta brže širi?

Virus koji je odgovoran za izbijanje kovida 19 – radi se o SARS-CoV-2 – je baš kao i u slučaju svih korona-virusa, takozvani RNA-virus. Oni mutiraju gotovo jednom mesečno.

Te različite varijante objašnjavaju i to zbog čega uzročnik neke bolesti u određenim regionima sveta prouzrokuje talas infekcija različitog intenziteta – odnosno zašto različiti ljudi na veoma različit način reaguju na infekcije.

Nova verzija registrovana u Velikoj Britaniji otkriva više mutacija „spajk proteina“ (šiljasti izdanci) korona-virusa. Njemu nedostaju dve aminokiseline i verovatno je to razlog zbog kojeg virus može lakše i brže da se širi.

Taj proces u kojem je virus ostao bez aminokiselina naziva se delacija. Već tekom leta slična delacija uočena je i na istoku Azije. Tamo je mutirana varijanta SARS-CoV-2 prouzrokovala blaže infekcije, zato što je korona-virus očigledno u međuvremenu oslabio.

Proteini na omotaču virusa SARS CoV-2

Proteini na omotaču virusa SARS CoV-2

Nova vakcina – bez efekta?

Velika Britanija je pre nekoliko dana, kao prva zapadnoevropska zemlja, počela s kampanjom masovne vakcinacije. Nova mutacija ipak neće dovesti do toga da vakcina više ne bude efikasna. Vakcine protiv korona-virusa su tako koncipirane da „kodiraju“ informacije za spajk proteine, a onda oni stimulišu naš imuni sistem – uprkos mutaciji.

-pročitajte još: Kako su me vakcinisali „Sputnjikom V“

Srećom, potrebno je ipak malo više od samo par mutacija da bi neki virus u toj meri promenio svoje proteine pa da oni budu u stanju da „zaobiđu“ našu imunološku zaštitu.

Ipak, na osnovu iskustva s gripom, znamo da recimo virusi gripa veoma brzo mutiraju i da vakcina za svaku novu sezonu gripe mora iznova da se „prilagođava“ kako bi ostala delotvorna.

U skladu s tim i vakcina protiv korona-virusa moraće ubuduće da se „prilagođava“. Informacije prikupljene tokom krize, odnosno novi proizvodni kapaciteti, i ubuduće će da morati da obezbeđuju brzo snabdevanje vakcinom, po povoljnoj ceni.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama