Muslimani drugog reda u Iranu

Iran ljutito prati postupke sunitske Saudijske Arabije prema šiitskoj manjini. Kada su saudijske vlasti pogubile sunitskog duhovnog vođu Nimra Bakira al Nimra, u Iranu, koji je naseljen većinom šiitima i koji se predstavlja kao njihov zaštitnik, došlo je žestokih protesta. Ali, vođstvo u Teheranu se ne ponaša bolje prema sunitskoj manjini u Iranu, naglašavaju borci za ljudska prava.

U zatvoru Radžai Šar tako na pogubljenje čeka 27 sunita, kako upozorava organizacija pod nazivom „Međunarodna kampanja za sunitske zatvorenike u Iranu“. Oni tvrde da je pomenuta grupa sunitskih zatvorenika optužena između ostalog za ugrožavanje nacionalne bezbednosti. Uz to im se prebacuje „neprijateljstvo prema Bogu“, što je vrlo rastegljiv pojam. Sunitski zatvorenici međutim tvrde da nisu radili ništa drugo do praktikovali sunitski islam i delili knjige o tome.

Protiv misionara

U Islamskoj Republici Iran je šiitski islam državna religija. Oko devedeset odsto Iranaca su šiiti, a deset odsto suniti. Uz njih tamo živi i manji broj hrišćana, Jevreja i drugih. Suniti u Iranu imaju pravo da upražnjavaju i praktikuju svoju veru – zagarantovano članom 12 iranskog Ustava. „Iran stalno naglašava da ne pravi nikakvu razliku između sunita i šiita“, kaže iranski novinar i publicista Bahman Nirumand za DW, „ali u stvarnosti suniti u Iranu nemaju ista prava.“

Predstavnici šiitske vlasti i zvanične vere u Iranu osetljivo reaguju na verske misije sunita. Na meti službi bezbednosti proteklih godina su redovno bili i muslimanski mistici iz reda Gonabadi. Više puta su uništavane njihove bogomolje i hapšeni vodeći ljudi. Demonstracije 800 pripadnika ove grupe u Teheranu okončane su suzavcem. Mistici iz reda Gonabadi to objašnjavaju time da vlasti žele da spreče da se sve više Iranaca priključi njihovoj veri, koja se razlikuje kako od sunitske tako i od šiitske.

Hiljade sunitskih džamija

Statistike pokazuju da je u bivšoj Persiji postojalo 10.000 sunitskih i između 50.000 i 60.000 šiitskih džamija. To znači da su suniti praktično imali više džamija u odnosu na broj vernika u Iranu. Ali ove brojke zavaravaju. Tako Hjuman rajts voč u izveštaju za 2015. godinu primećuje da vlasti nisu dozvolile izgradnju sunitske džamije u Teheranu. Dvojica iranskih sunita su za francuski TV-kanal France24 izjavili da su suniti primorani da se mole na tajnim mestima, ako ne žele da koriste šiitske džamije. Vlasti su, prema njihovim rečima, jednu takvu tajnu bogomolju demolirali. „Neki šiitski tvrdolinijaši smatraju da suniti u jednoj šiitskoj zemlji nemaju pravo na sopstvene bogomolje“, izjavio je jedan od dvojice sunita.

Iranski muslimani koji nisu šiiti diskriminisani su i svakodnevici. Njima je mnogo teže da pronađu posao u javnim službama ili da se politički angažuju. Još 2003. je 18 sunitskih članova parlamenta poslalo pismo najvišim verskim predstavnicima žaleći se da se suniti tretiraju kao građani drugog reda. Poslanici su pitali kako je moguće i zbog čega ne postoji iranski ministri, guverneri provincija ili ambasadori koji su suniti? Tek prošle godine je jedan sunit po prvi put imenovan za iranskog ambasadora.

Vera i nacija

Ekspert za Iran Nirumand smatra da razlog za nejednak i podređen tretman ne leži u veri već u etničkoj pripadnosti. Većina sunita u multinacionalnoj zemlji su Kurdi, Turkmeni, Arapi i Balučeni, koji žive u pograničnim provincijama. Tamo postoje jaki pokreti za autonomiju protiv kojih se bori centralna vlada u Teheranu. Amnesti internešnel u pripadnosti određenoj etničkoj grupi vidi osnovni motiv i razlog za diskriminaciju. Pripadnici etničkih manjina tako imaju i otežan pristup tekućoj vodi, stanovima, poslu i obrazovanju.

„Islam sunitskog tipa, etnička pripadnost i težnje za autonomijom definišu stav zvaničnog Irana prema manjini“, kaže Nirumand. Pri tome se Teheran plaši uticaja Saudijske Arabija na sunite u sopstvenoj zemlji. Uostalom, jednako kao što se saudijsko vođstvo u Rijadu pribojava šiita u kojima vidi iransku petu kolonu.