MUP negira optužbe iz Brisela | Evropa | DW | 04.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Srbija

MUP negira optužbe iz Brisela

MUP Srbije po pitanju ilegalnih migracija slabo sarađuje sa evropskim oficirima za vezu, saznaje DW. U Beogradu demantuju optužbe i tvrde da imaju odličnu saradnju. Dodaju da bi uskoro timovi Fronteksa mogli u Srbiju.

Za Brisel je Srbija važna zemlja kada se radi o „ilegalnim migracijama“– i to dvojako: sa jedne strane kao izvor potražilaca azila, sa druge kao tranzitna zemlja u velikoj izbegličkoj krizi. Ovo prvo je praktično rešeno od kada je Srbija u Nemačkoj stavljena na listu „zemalja sigurnog porekla“, pa se potražiocima rutinski odbija zahtev za azil.

Ovo drugo je i dalje potencijalni problem – prema izveštaju Fronteksa, u prethodnih godinu i po dana u Zapadnu Evropu je stiglo oko dva miliona migranata, mahom preko Balkanske rute. Iako u velikoj meri zatvorena, ta ruta ostaje od velikog interesovanja za Evropku uniju, jer u Turskoj u međuvremenu ima oko tri miliona izbeglica koje bi najradije dalje, na Zapad.

Da je Srbija jedna od ključnih zemalja potvrđeno je i u izveštaju mreže oficira za vezu koji su, kao predstavnici članica EU, zaduženi za imigraciju (Immigration Liaison Officer – ILO). Izveštaj je krajem decembra iza zatvorenih vrata predstavljen Radnoj grupi EU za granice. U pitanju je jedna od brojnih radnih grupa u kojima sede stručni predstavnici zemalja članica i Evropske komisije.

Iz poverljivog protokola sastanka u koji naša redakcija ima uvid, mogu se videti ozbiljne zamerke mreže ILO na manjkavu saradnju srpskih zvaničnika. Članice EU konstatuju da je „saradnja oficira za vezu sa srpskim Ministarstvom unutrašnjih poslova teška“, da upiti upućeni srpskom MUP-u dugo čekaju, a odgovori često nisu aktuelni. Saradnja oficira za vezu se, navodno, odvija tek neformalnim kanalima i na nivou ličnih kontakata.

Dodaje se da nije jednostavna ni saradnja sa srpskom graničnom policijom, kao ni poseta granicama. U protokolu sastanka doslovno piše: „Fronteks i Međunarodna organizacija za migracije UN podržavaju obuku granične policije kojoj, međutim, manjka ljudstva i tehničke opreme. Uz to, u Srbiji i dalje ima problema sa korupcijom.“

MUP negira optužbe

U srpskom Ministarstvu tvrde da Fronteksu uredno podnose dnevne i mesečno izveštaje o bezbednosti granica, prekograničnom kriminalu i kretanju migracionih tokova, kao i da je Srbija do sada više puta pohvaljena zbog dobre saradnje po tom pitanju. Ne stoji tvrdnja da MUP ne sarađuje sa stranim imigracionim oficirima za vezu „s obzirom na to da zvaničnici Uprave granične policije svakodnevno izlaze u susret njihovim zahtevima – obilazak terena, izjave starešina o aktuelnoj situaciji, posete upućenim policijskim službenicima iz zemalja EU i tako dalje“, piše u pisanom odgovoru Ministarstva na upit DW.

Sa druge strane, i zvanični Beograd je prepoznao problem manjka materijalnih i tehničkih kapaciteta, pa je od prošle godine pokrenuto više postupaka nabavki vozila, uniformi, sredstava za rad i kontejnera. Nešto su donirale i zemlje EU, SAD i Japan. Što se tiče korupcije, u odgovoru MUP-a stoji da je peer review misija EU za spoljne granice u novembru posetila Upravu granične policije i konstatovala da Srbija „primenjuje sve mere za borbu protiv korupcije iz šengenskog kataloga“.

Kroatien Slowenien Deutschland Frontex Polizei

Nemački policajci u okviru misije Fronteksa na hrvatsko-slovenačkoj granici

Šturi podaci o saradnji

Srbija i Evropska agencija za bezbednost spoljnih granica Fronteks potpisali su radni aranžman o saradnji još u februaru 2009. U njemu se kao ciljevi navode suzbijanje ilegalne migracije i prekograničnog kriminala. O detaljima saradnje postoje samo šture izjave, recimo tadašnjeg izvršnog direktora Fronteksa Ilke Latinena koji je rekao da će ta evropska agencija „svoj nastavni plan i program za obuku“ dati MUP-u Srbije.

Zakonski, Fronteks ne sme da šalje graničare u zemlje koje nisu članice EU, ali je cilj da se ta regulativa olabavi. Kako je još prošlog septembra pisao nemački Velt, prvi veliki ispit za Fronteks izvan granica EU mogla bi da bude upravo Srbija. Do sada su operativci te evropske agencije bili aktivno na srpskim granicama, ali samo sa spoljne strane – u Mađarskoj, Bugarskoj i Hrvatskoj.

U srpskom MUP-u najavljuju posebni sporazum sa Fronteksom koji bi omogućio brzo angažovanje timova te evropske agencije na granicama Srbije. „Ovo pokazuje da se Srbija pokazala kao veoma pouzdan partner u zaštiti spoljnih granica EU“, piše u odgovoru MUP-a. Podseća se da bugarsku granicu sa srpskim kolegama obezbeđuju policajci iz Mađarske, Slovačke i Češke, a da se u ovoj godini očekuje dolazak policajaca iz Austrije, Francuske i Slovenije.

Stiže evropski oficir za vezu

Prema protokolu u koji DW ima uvid, činovnik Evropskih oficira za vezu na temu migracije (Europan migration liaison officers – EMLO) bi početkom ove godine konačno trebalo da stigne u Srbiju. Savet EU – veće svih članica Unije – je još sredinom 2015. doneo zaključak da se činovnici EMLO dodele delegacijama Evropske unije u „ključnim trećim zemljama“ odakle bi u saradnji sa lokalnim vlastima i civilnim društvom „prikupljali, razmenjivali i analizirali informacije“ u vezi sa „ilegalnom migracijom“. Među „ključne zemlje“ svrstana je i Srbija koja treba da bude regionalni centar razmene informacija za Zapadni Balkan. To nam je potvrđeno i u MUP-u.

S obzirom na suprotstavljene tvrdnje iz Beograda i Brisela, DW je pokušao da od evropskih institucija dobije pojašnjenje zamerki iznetih iza zatvorenih vrata. Do objavljivanja teksta nismo uspeli da dobijemo odgovor iz Saveta EU, dok na upite prosleđene, Delegaciji EU u Srbiji, Fronteksu i predstavništvu Međunarodne organizacije za migracije u Beogradu nisko dobili nikakav odgovor.

Sledeći sastanci Radne grupe EU za granice, gde bi ponovo moglo da bude reči o Srbiji, planirani su za dolazeći ponedeljak i utorak.

DW.COM