Muke sa prošlošću

U Bukureštu, u dvospratnici u starom centru grada smešten je „Institut za istraživanje komunističkih zločina u Rumuniji“ i njegov direktor, istoričar Marius Oprea kaže:

„U apsurdnoj smo situaciji. Bivši politički zatočenici dobijaju penziju od 300 evra, ali saradnici službe državne bezbednosti Sekuritatee imaju penzije veće od tri hiljade evra. To je istorijska besmislica koju želimo da ispravimo. Nije reč o kažnjavanju cele kategorije ljudi, nego onih za koje sudski može da se dokaže da su počinili zločine. U najmanju ruku morali bi da ostanu bez vojne penzije i dobiju one uobičajene“.

Marius Oprea napisao je više knjiga i studija o istoriji Sekuritatee, ali, prema njegovim rečima, i dve decenije posle sloma komunizma ostaje još mnogo da se uradi:

„Većini rumunskih institucija nešto je zajedničko: kontinuitet. Često je reč o istim ljudima koji su u njima bili i ranije, ali postoji još jedna vrsta kontinuiteta – deca državnih tužilaca su državni tužioci, deca oficira Sekuritatee su u tajnim službama. To je problem. Svi ti ljudi pripadaju istoj velikoj duhovnoj porodici, tesno su povezani i imaju nostalgiju za komunizmom“.

Šezdesetdevetogodišnji Dumitru Burlan potvrđuje gotovo od reči do reči ono što kaže Oprea:

„Oni koji su još tu, nekih četiri–pet hiljada bivših oficira (tajne službe) razmešteni su u određenim strukturama. U nekim su firmama, čak i u vladi. I ako nisu lično u tim institucijama, tamo je njihov sin…“

Mnogi od bivših oficira i doušnika rado bi da onemoguće raščišćavanje komunističke prošlosti. Rumunija je bila jedna od poslednjih komunističkih zemalja u kojoj su otvoreni dosijei bivših tajnih službi.

Vlasti zadužene za raščišćavanje sa prošlošću omogućavaju ne samo uvid u dosijee, nego proveravaju i eventualne veze poslanika, članova vlade i zvaničnika u javnim službama sa Sekuritateom. Šef tih vlasti Ladislau Čendeš kaže:

„Postoje krugovi koji bi da onemoguće naš rad. Tu je najveća opasnost. Odkako smo osnovani govore nam da naš rad nikog ne interesuje. To je smešno. Naravno da Rumune interesuje šta radimo. I videće se da će naš rad i dalje pobuđivati interesovanje“.

Autor: K. Fersak

Odgovorni urednik: N. Briski