Muke s evropskim jezicima | Mozaik | DW | 29.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Muke s evropskim jezicima

Evropska unija je vrlo ponosna na svoju jezičku raznolikost. Ipak istovremeno priznaje i da su Evropljani, kada je u pitanju učenje stranih jezika, velike lenštine.

Svaki Evropljanin bi osim svog maternjeg jezika trebalo da govori još dva jezika. Tako barem glasi zvanični cilj Evropske unije iza kojeg stoje i šefovi država i vlada članica. No ovaj cilj je očito preambiciozan. Stvarnost izgleda potpuno drugačije. Prema jednom ispitivanju Evropske unije, svega polovina građana ove zajednice država vlada jednim stranim jezikom. Testovi sprovedeni među 14-godišnjim učenicima su pokazali da samo 42 odsto mladih zaista vlada jednim stranim jezikom.

Slavimo raznolikost

Titel: Dolmetschen bei der Europäischen Commission A Day in the Life of Slovak Interpreter Janka Nagyova Die Sprachen, die verfügbar sind. Die Fotografin ist Mitarbeiterin der DW (Joanna Impey). Alle Rechte sind deshalb bereits geklärt.

Prevođenje pri EK

To je prosek. U stvarnosti su razlike među pojedinim članicama ogromne. Na listi zemalja s najvećim procentom građana koji vladaju nekim stranim jezikom je Luksemburg gde 99 odsto građana tečno govori neki strani jezik. Slede Švedska i Malta gde preko 80 odsto građana vlada jednim stranim jezikom (uglavnom engleskim). Na dnu lestvice su Francuzi i Britanci. U Francuskoj svega 14 odsto građana vlada engleskim. S druge strane kanala situacija je još gora samo što je ovaj put u pitanju francuski kojim vlada svega sedam odsto Britanaca.

Pri tom je Evropska unija ponosno na svoju kulturnu raznolikost kojoj je jedna od glavnih odlika ravnopravni tretman 24 službena jezika. "Mi u Evropskoj uniji imamo 24 službena jezika i više od 60 regionalnih jezika manjina. I mi želimo da slavimo ovu raznolikost. No mi istovremeno želimo i učenike i odrasle da ohrabrimo da više vremena investiraju u učenje jezika", kaže Denis Ebot, portparol evropske poverenice za kulturu Andrule Vasiliu. I Savet Evrope podržava jezičku raznolikost koja "može doprineti boljem razumevanju među različitim kulturama".

Škola nije najbolje mesto za učenje jezika

Ovog postulata se drže i u Evropskom centru za strane jezike u Gracu koje podržava članice Saveta Evrope pri obrazovnim projektima učenja stranih jezika. Šef ove ustanove je Poljak Valdemar Martinjuk koji je i sam živ primer za ono za što se ustanova na čijem je čelu zalaže. Lingvista, osim nemačkim, vlada i ruskim, švedskim, engleskim, francuskim i odnedavno i makedonskim jezikom. Pritom je "ljubav" prema jezicima počela sve samo ne idilično. U osnovnoj školi je nastava nemačkog bila pravi bauk za učenike. I inače Martinjuk nije baš oduševljen kada govori o školama kao mestima gde se uče strani jezici. "Škole nisu baš uvek najbolji posrednici između različitih jezika. Učenje jezika bi zapravo trebalo po svojoj prirodi da bude prijatan i zabavan proces. No jezici obično presednu kada se pretvore u klasičan nastavni predmet", primećuje Martinjuk.

Zabava i zadovoljstvo

PICTURE POSED BY MODEL. A man reads a copy of the Oxford Dictionary of English, 14.03.2007. Foto: Ian Nicholson +++(c) dpa - Report+++

U svakodnevici je engleski na prvom mestu

Portparol Ebot, Britanac, kao predstavnik EK naravno govori i francuski, ali i pomalo poljski, nemački, grčki pa čak i velški. Velški je, poput baskijskog ili oksitanskog, jedan od jezika manjina. No ne samo ovi jezici nego i mnogi manji jezici većina u pojedinim članicama muku muče u borbi protiv sve jačeg uticaja engleskog. U institucijama Evropske unije važniji spisi se doduše prevode na sve službene jezike EU, ali u svakodnevici je engleski na prvom mestu.

No uprkos tome i Ebot i Martinjuk su sigurni da će manji jezici opstati pa čak i dobiti na važnosti. "Na tržištu rada se često više posebno ne ističe potreba poznavanja engleskog jer se to samo po sebi podrazumeva. Ali zato se traže manji jezici za specifične potrebe", kaže Martinjuk. I Ebot kaže: "Španska kompanija koja želi da prodaje na primer u Nemačkoj ne može samo da se pouzda u engleski". No obojici je važno da se učenje stranih jezika ne shvati samo u kontekstu tržišta rada. Učenje jezika mora da pričinjava zadovoljstvo i da bude zabavno, samo tako će Evropljani ubuduće govoriti i jezicima svojih suseda.

Autori: Kristof Haselbah / Nenad Krajcer

Odg. urednica: Ivana Ivanović

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.