„Mrtve smo, ali još dišemo“ | Politika | DW | 08.04.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Mrtve smo, ali još dišemo“

Žene u sirijskom gradu Raki izložene su stravičnom teroru „Islamske države“. Novinar Dojče velea uspeo je da uspostavi kontakt s nekima od njih i da sazna kako žive žene među džihadistima.

Otkako je grad Raku na severoistoku Sirije zauzela „Islamska država“, nestalo je užurbanog gradskog života. Živahnost zamenila je tama. Odeća muškaraca i žena, zidovi, zgrade, transparenti – sve je sada crno. Nakon što je IS uvela svoju verziju šerijatskog zakona, sve izgleda – isto.

Dvadesetpetogodišnja žena, koja želi da je zovemo Hala, priča za DW o životu u razorenom gradu i o tome kako se ona odnosi prema pravilima IS. „Čitav život provela sam u Raki i studirala na tamošnjem univerzitetu. Vezana sam za ovaj grad“, kaže Hala. Sredina nije bila potpuno liberalna, ali je bilo dovoljno slobode. „Nisam nosila hidžab i to nije bio problem.“ Ali sve to se promenilo otkako je grad zauzela IS i proglasila ga za glavni grad svojih područja u Siriji i Iraku.

Sve više ograničenja

Najpre je ženama naređeno da nose crni veo koji prekriva ne samo lice, već čitavu glavu. Uz to, crne rukavice i široku tamnu odeću. Ubrzo nakon toga, stvari su postale još gore. Ženama je propisano da nose samo crnu odeću. Zabranjeno je i korišćenje parfema i glasan razgovor na pijacama. Nova pravila propisala su i oblik cipela, pa čak i način hoda. Džihadisti su zatvorili škole i univerzitet. Žene nisu više smele da napuštaju grad bez pratnje nekog muškog rođaka. Na kraju im je i zabranjeno i da studiraju van grada.

Frauen in Rakka Syrien

Žene moraju da pokriju celo telo

„Osnovali su Hanza-brigadu čiji je zadatak da traži žene koje krše ta pravila – na ulicama, pijacama, pa čak i u njihovim kućama“, priča Hala. Brigada je zamišljena i kao kontrola za strankinje koje su dolazile u Siriju kako bi se pridružile borcima IS. „To je ujedno i zadatak za borce IS koji nemaju pametnijeg posla nego da se mešaju u život žena.“ Hala se seća da je više puta opomenuta jer se nije odevala u skladu s tim propisima. Na kraju nije imala volje ni da izlazi iz kuće. „Više puta sam videla kako žene tuku štapovima na ulici. Neke od njih su uhapšene, jer nisu bile obučene prema islamskim propisima“. Hala kaže da je njena kuća postala za nju zatvor, grob.

Promena pravila i tradicije

„Islamska država“ nije se zaustavila na kontroli žena u Raki. Pokušali su da promene pravila i tradicije u gradu tako da odgovaraju njihovoj interpretaciji šerijatskog zakona. „Sanjala sam o tome da se udam za nekog koga volim. Kao normalna devojka. Ali, stvari su se promenile“, kaže Hala. Devojku koja želi da se uda prvo mora da ispita majka ili sestra potencijalnog mladoženje. „Ne bih mogla da budem u prilici sama da ga vidim ili da sa njim razgovaram. Mogu da ga vidim tek posle venčanja“, objašnjava Hala.

Neudatoj ženi teško je da živi na području pod kontrolom IS. Zato je i Hala odlučila da se uda – iako je to podrazumevalo da mora da se uda na tradicionalan način. Kaže da je to bila jedina mogućnost da promeni svoj život.

Ona nije jedina. Brojne mlade žene prisiljene su da se udaju kako pobegle od stravične mogućnosti da moraju da se udaju za nekog borca IS. Ali one čak i nakon udaje ne smeju da idu same napolje, a nezamislivo je i da same prošetaju.

Syrien IS Parade in Rakka

IS je proglasila Raku za svoj glavni grad

Bičevana i uhapšena

Mlada devojka Rim G. živi nedaleko od Haline kuće. Otkako je IS preuzela vlast, njena porodica doživela je finansijsku katastrofu. Nakon jednog vazdušnog napada morali su da napuste svoju kuću. Jedan od njene braće je poginuo. Ta 21-godišnja devojka živi sa roditeljima, braćom i sestrama. Morala je da prekine studije engleskog jezika nakon samo godinu dana. IS je zatvorila fakultet, a njeni roditelji ne mogu sebi da priušte da je pošalju negde dalje.

Umesto škola i univerziteta, IS je uvela takozvane forume za mlade muslimanske žene. Tamo one uče ideologiju islamista i načine na koje bi trebalo da se šire njihove poruke. Na tim forumima se, osim toga, regrutuju članovi zloglasnih Hanza-brigada i vrbuju kandidatkinje za medicinske i škole za negovateljice. Tamo žene uče kako da medicinski zbrinu ranjene džihadiste tokom borbi i bombardovanja.

„Mi ne možemo od toga da pobegnemo, a kao najstarije dete ja sam bila prisiljena da tražim neki posao. Radila sam u jednoj prodavnici ženske odeće u centru Rake, sve dok u prodavnicu nije upala jedna patrola šerijatske policije, uhapsila i mene i vlasnika i optužila nas za promiskuitet. Izbičevani smo“, priča devojka. Razlog: žene ne smeju da rade zajedno sa muškarcem s kojim nisu u rodbinskoj vezi ili za koga nisu udate. U zatvoru su je udarali toliko jako da nedeljama nije mogla da spava na leđima.

Frauen in Rakka Syrien

Raka je udaljena samo stotinak kilometara od turske granice

„Smejem se pred ogledalom da ne zaboravim“

Nakon tog iskustva, Rim je zamrzela sve u Raki i pokušala je da pobegne. Ali, vlasti IS nisu dozvoljavale nikome da napusti grad bez posebne dozvole. Rim je pokušala da pobegne preko slabo naseljenog severnog dela grada, koji je pod kontrolom kurdske milicije YPG – koju domaće stanovništvo naziva „IS u zelenom“. Ali ni tada nije uspela jer nije imala nikog ko bi za nju garantovao.

Sada ta devojka, zajedno sa majkom i sestrom, radi kod kuće kao krojačica. Kaže da je prestala da oseća bilo šta. Čak je i osmeh za nju postao retkost. „Često stojim pred ogledalom i smeškam se ili čak smejem – samo da to ne bih zaboravila. Da, tačno, smejem se svojoj nesreći. Mi smo mrtve, ali još dišemo.“

Iz bezbednosnih razloga i sagovornice i autor ovog teksta želeli su da ostanu anonimni.

Reklama