Moskva na Dunavu | Izbor iz štampe | DW | 16.05.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Moskva na Dunavu

„U Beogradu rastu cene nekretnina, a Putinove izbeglice nailaze na domaće Putinove fanove. Zbog rata, posledica sankcija i autoritarnih odnosa u otadžbini sve više Rusa okušavaju svoju egzilantsku sreću u Beogradu.“

Ovako je najavljen tekst Tomasa Rozera, dopisnika iz Beograda, objavljen u nemačkom listu Rajniše post. Tekst počinje opisom upečatljive slike: „Pred beogradskim kafeom Ruski car policajci štite mirovne demonstrante koji u znak protivljenja ratu drže počasnu stražu. ’Zaustavite rat u Ukrajini’, ’Putin je ratni zločinac’ ili ’Zaustavite okupaciju Ukrajine’ – tako glase natpisi na srpskom, ruskom i ukrajinskom na crnim protestnim plakatama. Pored mirovnih aktivista beogradske organizacije ’Žene u crnom’, tu su pre svega ruski imigranti koji u rusofilnom glavnom gradu izlaze na ulice protiv rata u Ukrajini.“

Autor opisuje sudbine tih Rusa. Saša Sergina iz Samare kaže da su se na dan početka rata ljudi spontano okupili kod ambasade Rusije i osnovali su grupu „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi, zajedno protiv rata“. A Sergej (ime izmenjeno) je izgubio posao muzičara u jednom orkestru u Sankt Peterburgu jer je pred kolegama kritikovao rat. Porodica njegove majke potiče iz Lavova, a njegova žena je iz Odese. Autoru Sergej priča da je porodica htela da napusti Rusiju još posle aneksije Krima i da je rat u Ukrajini sada kap koja je prelila čašu.

-pročitajte još: Nemački list: Malo verovatno da će Beograd uvoditi sankcije

„Ruski se sve češće čuje“

„U stvari, Sergej bi hteo u Beč. Ali ne samo zbog toga što poznaje Beograd, jer je jednom sa orkestrom tu gostovao, uputio se ovamo kao i hiljade njegovih sunarodnika. Rusima nije potrebna viza da dođu u Srbiju. Srbija kao kandidat za članstvo u EU koji se koleba između Istoka i Zapada nije uvela sankcije EU Rusiji, državna avio-kompanija Er Serbija još uvek leti za Moskvu i Sankt Peterburg.“

Autoru Tomasu Rozeru je jedna žena zaposlena u filijali Raiffeisenbank u Bulevaru oslobođenja rekla da Rusi zaista u većem broju otvaraju račun kod njih.

„Zaista se ruski u centru nove ‘Moskve na Dunavu’ sve češće čuje. Seregina, koja od 2010. živi u Beogradu kaže da neki mediji procenjuju da je pridošlica između 20.000 i 30.000.“ Autor navodi njene reči da je njen poznanik, fizičar iz Moskve, nameravao da se iseli u Tbilisi, ali je odustao, jer se boji da bi se u Gruziji uskoro mogao ponoviti ukrajinski scenario, pa sada planira da dođe u Beograd.

Stanovi kao alva

„Već posle Oktobarske revolucije, dvadesetih godina prošlog veka, hiljade ruskih umetnika, arhitekta, poslovnih ljudi i naučnika emigrirali su u Beograd, i tada glavnom gradu kraljevine Jugoslavije pomogli da se razvije. Seregina se nada sličnom pozitivnom efektu nakon dolazaka Rusa uglavnom iz srednje ili više srednje klase. Ali novi stanovnici, kako ona kaže, na žalost donose i negativne posledice.“

Ona autoru nemačkog lista navodi da je sada u Beogradu još teže pronaći stan koji se može platiti, jer su platežno sposobne pridošlice ionako pregrejano tržište nekretnina dodatno usijali. Autor navodi domaće ljude koji se žale da se boje kako normalni ljudi više neće moći da nađu stan. Rozer u tekstu navodi i jedan naslov iz Blica: „Okupiraju li Rusi Beograd i Novi Sad?“

U tekstu se dalje kaže: „Ipak, novopridošli imigranti, za razliku od onih koji dolaze u zapadnoevropske zemlje, u rusofilnoj Srbiji skoro da ne nailaze na uzdržanost – i ne moraju nikome da se pravdaju za Putinov rat, koji oni ionako najčešće odbacuju. Umesto toga, njih muči potpuno drukčiji fenomen koji dovodi do sukoba: izbeglice iz Putinove Rusije u Beogradu nailaze na domaće Putinove fanove.“

Putin na majici

Autor navodi iskustva Sergeja koji je radostan što u Srbiji može slobodno izraziti svoj protest protiv rata, a u Sankt Peterburgu takve demonstracije posle 15 minuta policija rastera pendrecima, hapseći ljude. Ali ga čudi da se na štandovima sa suvenirima prodaju majice s Putinovim likom i da ih mnogi oduševljeno nose. Autor navodi i objašnjenje da je zbog toga što je NATO bombardovao Srbiju, tu rašireno pojednostavljeno mišljenje o ukrajinskom ratu gde je „neprijatelj mog neprijatelja – moj prijatelj“, i gde se u Putinovom napadu na Ukrajinu vidi „kontranapad protiv Severnoatlanskog pakta“.

„Demonstracije krajnjih desničara u kojima su iskazivali solidarnosti s ruskom agresijom i nosili slike Zida u čast Putina nisu samo na Zapadu izazvale konsternaciju“. Autor navodi da je Seregina koja je diplomirala arhitekturu znala za srpski način gledanja na Rusiju, ali da ni njoj nije bilo jasno koliko je duboko ukorenjena podrška Putinovoj politici. U tekstu se navode njene reči da u Srbiji i ratna prošlost iz devedesetih nije propraćena dovoljnim stepenom refleksije, a da u Srbiji veliki uticaj ima i ruska propaganda. Ona, prema rečima koje citira autor, smatra da Srbi u stvari ne shvataju šta se dešava: „To nije rat između dve države. Ukrajina se bori za slobodu cele Evrope“.

„Serbia in my mind“

U tekstu se navodi da su hiljade ruskih imigranata pokrenule stranicu na fejsbuku „Serbia in my mind“ na kojoj je manje reč o ratu, a više o praktičnim savetima, od potrebnih dokumenata za prijavu boravka do otvaranja računa u banci. Međutim, u vremenu lažnih vesti, Ruse u Beogradu je prema navodima autora uznemirila iskonstruisana informacija, da srpske vlasti deportuju Ruse u Rusiju, ako oni „blate svoju zemlju“. Seregina kaže: „Bilo je dobro da smo odmah opovrgli tu tvrdnju kao pokušaj zastrašivanja. Ljudi su dovoljno zastrašeni“. A Sergej kaže da kao muzičar može da se bavi svojom profesijom bilo gde. Za njega je Sankt Peterburg prelep grad koji on jako voli. „Ali je se sigurno ne vraćam u Rusiju, sve dok je Putin na vlasti.“

Priredio: Dragoslav Dedović

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.