Da li je reč o namernom podmetanju požara, nemaru ili samo o jezivom slučaju? Još uvek ne znamo. Ali nije potrebna neka posebna mudrost da bi se uvidelo ono što je očigledno: ako je više od 13.000 ljudi zbijeno na mestu predviđenom za najviše 2.500 ljudi, onda je atmosfera usijana – ponekad, evo, i bukvalno. U kampu Morija već je bilo požara, 2016. i 2019. godine.
Ove srede bilo je još gore. Potpomognuta vetrom koji je duvao i do 70 kilometara na sat, vatra je besnela satima. I uništila velike delove kampa – tim pre što su vatrogasci bili prinuđeni da gase i jedan šumski požar.
Jezive slike iz Morije
Već godinama se na prenatrpan izbeglički kamp Morija, na Lezbosu, gleda kao na „sramotu Evrope“. Ali ni Grčka ne može da se pohvali. Naprotiv: političari svih kuloara u Atini stalno su obećavali da će rešiti tu sramotu i da će Morija biti zatvorena. Ali onda bi izbeglice i migrante trebalo smestiti negde drugde u zemlji, što očigledno niko ne želi.
Pritom je Grčka proteklih godina od EU dobila finansijsku pomoć od više milijardi evra kako bi obezbedila smeštaj i hranu za novopridošle. Međutim, vlasti u Atini su premalo učinile. Još uvek se čeka i da postupak za dobijanje azila bude ubrzan, kao što je najavljeno. Onaj ko trenutno tamo dođe, po pravilu čeka više od godinu dana na termin u službi nadležnoj za azil.
I Evropa je nemo posmatrala
Toliko o okolnostima u Grčkoj. Nažalost, i ostatak Evrope isuviše dugo nemo je posmatrao. Tako se postavlja pitanje, ko je to u stvari „Evropa“? Uspehom svi žele da se kite, ali ako stvari krenu nizbrdo, nema nikog da se javi. Pritom su suverene zemlje-članice EU te koje u Briselu određuju ton, iako formalno uvek Evropska komisija izlazi sa predlozima. Iste te zemlje-članice koje se onda ne pridržavaju onog što je dogovoreno.
-pročitajte još: Morija je sumorno mesto – a sada preti i virus
Prijatan popratni efekat takve prakse jeste da se za uspehe rado preuzima odgovornost, a za sve ostalo se upire prstom u Brisel. Najbolji primer za to je izbeglička politika. Sve države-članice uporno se protive zajedničkoj liniji i pritom ne ignorišu samo odluke EU, donesene na najvišem nivou, već i presude Evropskog suda pravde. Time se nanosi ozbiljna šteta evropskoj ideji. Tek kada se na televiziji ponove užasne slike iz Morije, onda opet izjave kojima se izražava zabrinutost glatko teku preko usana.
Pretrpan kamp kao sredstvo zastrašivanja?
Onaj ko je jednom posetio kamp, zna da slike nisu ono najgore u tom paklu na zemlji. Ne, najgori je smrad: mešavina trulog smeća, dima, znoja i ljudskoj izmeta, koji vas odmah zgrabi i više ne pušta. To je smrad smrti, koji hiljade ljudi usred Evrope mora da podnosi. A ponekad to više ne mogu.
Ali možda je baš to bila namera. Možda neki u Evropi barem prećutno prihvataju pakao iz Morije kao sredstvo zastrašivanja, kako bi se zaustavila migracija: Pogledajte šta vas čeka ako dođete kod nas – tako glasi deviza. Ali nije za očekivati da će to imati efekat zastrašivanja. Jer, s obzirom na sukobe koji se nastavljaju u Siriji i Avganistanu, beskrajno čekanje na ostrvu Lezbosu i dalje je bolja opcija.