Moramo se prilagoditi klimatskoj krizi | Politika | DW | 17.07.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Moramo se prilagoditi klimatskoj krizi

Ove godine su mnogi shvatiti da su klimatske promene ustvari - klimatska kriza. Važno je to što se sada puno govori o toj temi - ali jedan aspekt se pritom često zaboravlja, smatra David El.

Razmere katastrofe u Nemačkoj se tek sagledavaju: desetine mrtvih, a za mnogima se još uvek traga. Voda je opustošila čitava naselja, noseći sa sobom kuće, automobile i drveće.

Takvih prirodnih katastrofa je oduvek bilo, mnogo pre industrijskog doba izazvanog fosilnim gorivima. Ali pošto je čovek skoro udvostručio udeo ugljen-dioksida u atmosferi i već zagrejao Zemlju za jedan stepen, broj i razmere ovih nesreća postali su veći.

Istovremenost pojava na severnoj hemisferi ovog leta sve više ukazuje na klimatsku krizu: dok su veliki delovi zapadne Nemačke pod vodom, Severna Amerika se delimično pretvorila u rernu: ima mrtvih zbog rekordnih temperatura, požari su takvi da ih voda jedva može ugasiti jer isparava pre nego üto stigne do plamena.

Govori se o zaštiti klime, ali još uvek ne i o zaštiti od klime

U svakom slučaju, u julu 2021. se makar ozbiljnije govori o neophodnosti ublažavanja najgorih posledica klimatskih promena. Evropska komisija je upravo predstavila svoj paket „Fit for 55", koji predviđa konkretne mere za smanjenje emisija gasova štetnih za klimu.

David El

David El

Kao 32-godišnjak, bojim se i da pomislim da su poplave i vrućine ovog leta samo uvod u ono što ću doživeti za tridestak godina. A tek me plaši ono što će doživeti buduće generacije.

Ublažavanje klime je presudno za njih - da bi imali šanse da prežive. Ali podjednako je važna i adaptacija, odnosno prilagođavanje uslovima života na vrelijoj Zemlji.

Moramo prilagoditi svoj životni prostor

Nemačka je ovog leta, početkom juna, već doživela vrelu sedmicu - a Zavod za statistiku je odmah zabeležio 11 odsto više smrtnih slučajeva u tom periodu. Teško je zamisliti šta bi se ovde desilo da temperature porastu na 46, 47 ili 49 stepeni kao u kanadskom gradu Litonu. Leži severno od 50. paralele - baš kao i nemački gradovi Bopard na Rajni ili Koburg.

Dakle, krajnje je vreme da počnemo da se pripremamo i na tom drugom nivou. Teško da postoje mere prilagođavanja protiv paklene vrućine, ali urbani koncepti mogu bar malo da pomognu: treba gradovima dati prostora da dišu, zelene površine umesto betona i asfalta koji akumuliraju toplotu.

Postoje isprobane metode za borbu protiv razaranja od poplava i jakih kiša, na samo kanali i brane. Duž mnogih nemačkih reka već dugo postoji plavni pojas - ravnica, livada u koju reka može da se izlije i nikoga ne ugrozi. U budućnosti bi takva područja trebalo da budu postavljena i u gradovima.

Koncepti već postoje

Na primer, usred Roterdama je trg sa tri velika bazena. Po lepom vremenu možete tamo sedeti ili se klizati kroz cevi - po kiši su ovi bazeni napunjeni vodom.

Prilagođavanje klimi već je u toku u Majami Biču u Sjedinjenim državama: ceo grad se postepeno podiže na viši nivo i opremljen je moćnim podzemnim sistemom kanala, bazena i pumpi da bi ostao iznad vode čak i sa jakim uraganima ili rastom nivoa mora.

Takvih koncepata ima mnogo i, mada sigurno ne mogu odvratiti svu štetu koju će ekstremne vremenske prilike izazvati danas-sutra, ipak mogu donekle da ublaže posledice.

U borbi protiv klimatske krize najvažnije jeste brzo prekinuti emisiju CO2. Ali, takođe nam je potrebna veća svest o tome, da ne možemo sve sprečiti i da radimo na tome da se bolje zaštitimo od katastrofalnih posledica klimatske krize.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu