Moralno sumnjiv test na Daunov sindrom | Izbor iz štampe | DW | 06.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Moralno sumnjiv test na Daunov sindrom

Preduzeće Lajfkodeks iz Konstanca namerava da na tržištu predstavi test krvi za trudnice „Praena“ kojim se na lak i brz način može ustanoviti da li plod ima Daunov sindrom. To je odmah izazvalo velike rasprave

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Odluka o abortusu zbog toga što je kod ploda utvrđena trisomija 21 – tu odluku ne mogu da pojme oni čiji članovi porodice, prijatelji ili čak i kolege imaju Daunov sindrom. Užasno je to što stopa abortusa u takvim slučajevima 90 odsto. Za hendikepirane osobe, to je loša poruka, ali ne samo za njih: ko želi da živi, boluje, ostari, u društvu u kome vlada toliki strah od smanjenih ličnih sposobnosti? Pravilno je ohrabrivati porodice koje očekuju bolesno dete. Što više ljudi spozna da je život ispunjen sadržajem moguć i s onu stranu norme – tim bolje. Debata o vrednosti ljudi sa Daunovim sindromom ili nekim drugim odstupanjem od norme je vrlo važna. Ono što je pogrešno jeste da se paragrafi učine sredstvom borbe. I uz pooštravanje pravila, opterećenje za dete sa trisomijom 21 je toliko da čak i kasni abortus u tom slučaju nije kažnjiv. Zašto bi onda jedan poboljšan dijagnostički postupak bio ilegalan?“

Švebiše cajtung (Lojtkirh): „Da li medicinski treba učiniti sve što čovek može? Već dugo se diskutuje o tome da li je zaista važno isisavanje sala ili popravljanje bora injekcijama, ispravljanje klempavih ušiju i uklanjanje velikog podbratka. Da li je samo savršen čovek lep? I koliku težinu ima pitanje: da li samo savršen čovek ima pravo da živi? (…) Već danas se buduće majke deve sa Daunovim sindromom u 90 odsto slučajeva odlučuju za abortus. Ali, upravo roditelji mladih ljudi sa tim hendikepom znaju koliko su im ona obogatila život. Radost te dece, njihova ljubav, često su mnogo veći nego u druge dece. Naravno, roditelji takve dece najbolje znaju koliki trud i rad znače prve godine, dok ta deca ne nauče da čitaju i pišu, da se kreću i govore. Ima majki koje nisu sigurne da bi takvu snagu mogle da skupe i drugi ili treći put. Upravo to i jeste škakljivo pitanje. Prenatalna dijagnostika je tu da pomogne (…) a genska dijagnostika ni u kom slučaju nije tu da bi bila vršena selekcija. Novi test unapređuje rutinsku selekciju ljudskih života. On će povećati pritisak na buduće roditelje da donesu na svet savršeno dete. Samo savršen čovek je poželjan. Vrli novi svet? Ne, hvala!“

Zidkurir (Konstanc): „Roditelji dobro žele svom potomstvu kao i sebi samima. Toliko dobra, da već sada u najboljim namerama odlaze na abortuse ako im se ne dopada dete koje očekuju. To je selekcija unutar porodice. Čovek je jedino biće koje odlučuje da li će plod njegove utrobe ugledati svetlo dana ili ne. Ili tamu sveta? Jedno je sigurno: za hendikepiranu osobu, ovaj napredak znači – izopštavanje. Jer, nema jasnijeg načina da joj se pokaže da je – nepoželjna.“

Hesiše/niderzeksiše algemajne (Kasel): „Broj dece rođene sa poremećajima će se – zahvaljujući prenatalnoj dijagnostici – smanjiti. Pritisak na roditelje koji budu dobili opterećujuće rezultate će se povećati. Moderna društva apsorbuju medicinski napredak velikom brzinom. Ona sve što mogu da tehnički postignu uzimaju kao standard. Iz toga proizilazi opasnost koju ne treba potceniti: jedan rutinski test za trudnice bi mogao da dovede do obrnutog postupka: ubuduće bi roditelji koji nisu prekinuli trudnoću mogli da počnu da se pravdaju zbog toga.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama