Mogu li stranci da odrede izbornu volju u BiH? | Politika | DW | 28.09.2022

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Mogu li stranci da odrede izbornu volju u BiH?

Analitičari veruju da Rusija, Turska, Sjedinjene Američke Države i druge sile imaju uticaja na izbore u Bosni i Hercegovini, iako njihova podrška političkim liderima nije uvek i podrška narodu, entitetu ili državi.

Milorad Dodik i Vladimir Putin u Moskvi, septembar 2016.

Milorad Dodik i Vladimir Putin u Moskvi, septembar 2016.

Još od prvih posleratnih izbora u Bosni i Hercegovini 1996. godine znalo se da velike sile posredstvom svojih ambasada i međunarodnih organizacija koje deluju u BiH (OHR – Ured visokog predstavnika, OEBS – Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i dr.) mogu da utiču na rejting pojedinih političara. Tada je OHR imao neprikosnovenu podršku svih članica Upravnog odbora saveta za sprovođenje mira (PIC), pa se odluke o „uklanjanju“ pojedinih političara s javnih funkcija, ali i izbornih lista, nisu dovodile u pitanje.

-pročitajte još: Izbori u BiH: „Sigurni glasovi“ i sigurno sve po starom

Međunarodna zajednica u BiH, posebno države-članice PIC, uvek su imali svoje favorite među političkim akterima, smatra profesorka na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, dr Nedžma Džananović. Ona podseća na konkretne rezultate diplomatskih napora iz prošlosti, poput „dovođenja Milorada Dodika s dva poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske na čelo vlade RS“. Dodik je tada došao na vlast kao „umereni političar“, koji je trebalo da pomogne u implementaciji Dejtonskog sporazuma, ali je zbog nacionalističke retorike još od 2006. i stalnih pretnji raspadom BiH danas pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država.

Gabrijel Eskobar i Žaljko Komšić u Sarajevu, novembar 2021.

Gabrijel Eskobar i Žaljko Komšić u Sarajevu, novembar 2021.

Izbori u globalnim okvirima

Milorad Dodik je danas, kako to za DW kaže sociolog Slavo Kukić, „spreman da iskoristi odnos građana RS prema Rusiji“, kako bi i u jeku ukrajinske krize pridobio što više glasova na predstojećim opštim izborima. Zauzvrat, ruski predsednik Vladimir Putin, prema tvrdnjama vojno-političkog analitičara Nedžada Ahatovića, „preko Dodika i njegove priče o raspadu BiH želi da destabilizuje zapadnobalkansko područje koje Zapad smatra svojom interesnom sferom“. „Zato se može reći da je Dodik ’Putinov igrač’ u ovom izbornom ciklusu u BiH“, kaže Ahatović.

Sociolog Kukić veruje da bi birači u BiH, a ne velike sile, trebalo da određuju ko će u da vlada u zemlji naredne četiri godine. On ipak upozorava na moguću zloupotrebu već spomenutih „emocionalnih veza“ kako bi se pridobilo biračko telo. „Recimo, najznačajniji deo građana RS je religijski, ali i na druge načine tradicionalno naklonjen Rusiji. Utoliko posete najvišim zvaničnicima te zemlje, pa i nedavni petominutni susret Milorada Dodika i Vladimira Putina u Moskvi, mogu da budu faktor opredeljenja na izborima“, kaže Kukić.

Novi „igrači“ kao produžena ruka Putina

Sličan je slučaj i u odnosu dela bošnjačke populacije prema Turskoj i predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu koji je nedavno boravio u BiH, napominje sagovornik DW, iako se, smatra, političke poruke Izetbegovića i Dodika o budućnosti BiH ne mogu poistovetiti. „Bakiru Izetbegoviću je manje važno da li će Turska da investira ovde ili u Srbiju, ali mu je neizmerno važno da li će mu u jeku predizborne kampanje dati podršku. Jer, podrška njemu je signal bošnjačkoj populaciji da je Izetbegović izbor kojeg bi i sami trebalo da podrže“, kaže Kukić.

Redžet Tajip Erdogan i Bakir Izetbegović u Sarajevu, jul 2019.

Redžet Tajip Erdogan i Bakir Izetbegović u Sarajevu, jul 2019.

Nakon što je predsednik Mađarske Viktor Orban u više navrata u susretima s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i liderom bosanskih Srba Miloradom Dodikom tokom izborne godine naznačio da on u BiH podržava Dodikovu politiku, postalo je jasno da se u zapadnobalkanske političke igre uključuje još faktora. Sve je više onih koji se „petljaju“ oko Zapadnog Balkana i BiH, kaže osnivač i vlasnik portala „POLITICKI.BA“ Sead Numanović. „Nakon Rusije, Turske, Kine i država Golfskog zaliva, sada se pojavljuje i Mađarska. Istina, ona je samo produžena ruka Rusije. Istovremeno imamo desetak specijalnih predstavnika i izaslanika Zapada za Zapadni Balkan. Dakle, sve je na mestu za potpuni haos“, kaže Numanović.

Važan je jednak odnos prema svima

On se nada da Zapad želi mir i napredak Zapadnom Balkanu, iako nove generacije zapadnih političara „sve manje razumeju balkanske političare“. „Zato se nadam da dobronamerni Zapad, zbog nemogućnosti da sagleda suštinu krize u BiH i okruženju, neće uzrokovati još jedan belaj u Evropi. Nemam racionalnog objašnjenja za brojne propuste Zapada, ali i drugih sila, proteklih nekoliko godina na Balkanu“, kaže Numanović.

„Meni je u ovom periodu upadljivo ćutanje diplomatskih predstavnika i nastojanje da se poštuje ekvidistanca (jednak odnos). Verujem i da će reakcije diplomata nakon izbora biti vrlo umerene“, ističe profesorka Nedžma Džananović. Ona smatra da će se međunarodna zajednica posle izbora 2. oktobra intenzivnije uključiti u pregovore o formiranju vlasti i reformske procese, za šta je potrebna dobra saradnja i komunikacija sa svima. „Preduslovi za to stvaraju se i tokom predizborne kampanje. Za diplomate to znači uzdržavanje od komentara koji bi mogli da se protumače kao podrška ili svrstavanje uz nekog od političkih aktera“, ističe Džananović. Ujedno napominje da, za razliku od diplomata, političari ne kriju svoje političke simpatije, ideološka savezništva ili lična prijateljstva, ali i upozorava da takva podrška „nije besplatna“ i da iza nje postoji jasna politička agenda.

Milorad Dodik i Viktor Orban u Banjaluci, novembar 2021.

Milorad Dodik i Viktor Orban u Banjaluci, novembar 2021.

Svako gleda svoje interese

I direktor banjalučkog Centra za međunarodne odnose Miloš Šolaja potvrđuje da su se strane države „uvek mešale u politički život BiH sa svojim favoritima“, pa i tokom izbornih ciklusa. „Uglavnom su u tome prednjačile zapadne zemlje i to je trajalo do jačanja geopolitičke pozicije Rusije i Turske“, kaže Šolaja za DW. Ta podrška često je bila javna, a povremeno je usmeravana i kroz razne fondove, što je u dosadašnjim izbornim ciklusima uticalo i na volju birača u BiH. „Stranci danas preko svojih ambasada i međunarodnih organizacija, putem neposrednih kontakata s političarima u BiH, utiču na političke prilike u ovoj zemlji kako bi ostvarile što više svojih interesa“, kaže Šolaja.

Opšti izbori u BiH biće održani 2. oktobra 2022. godine, uprkos nedorečenostima Izbornog zakona i činjenici da se već godinama ne implementiraju presude Evropskog suda za ljudska prava koje bi trebalo da regulišu izborna prava manjina.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.