Modularni telefoni: zeleniji i duže žive | Mozaik | DW | 06.12.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Tehnika

Modularni telefoni: zeleniji i duže žive

U svetu danas postoji ogroman broj pametnih telefona. To, u kombinaciji sa njihovim kratkim vekom trajanja, stvara veliki ekološki problem. Može li modularni dizajn da bude rešenje?

Iako su pametni telefoni prilično mali, to što ih ima tako mnogo znači i da se za njihovu zamenu konstantno troše ogromne količine resursa. Pritom se ne misli samo na plastiku i staklo, što je vidljivo spolja.

Njihove elektronske komponente sadrže materijale kao što su koltan i zlato – rude do kojih se često dolazi uz velike troškove. Pa i sama proizvodnja pametnih telefona takođe iziskuje dosta energije. U suštini, nedavna studija istraživača sa Univerziteta Mekmaster u Kanadi pokazala je da 85 odsto emisija koje izaziva mobilni telefon dolaze – iz proizvodnje.

Kako smanjiti taj negativni uticaj pametnih telefona na životnu sredinu?

„Računica je jednostavna. Ukoliko bi se telefon koristio duplo duže, tada bi trebalo da se proizvede samo pola od tog broja telefona“, izjavio je nedavno Džej van Abel, holandski preduzetnik, osnivač kompanije „Ferfon“, koja je u decembru 2015. godine lansirala prvi komercijalno dostupni modularni smartfon.

Bas van Abel, CEO und Gründer Fairphone

Džej van Abel, osnivač kompanije „Ferfon“

Modularni dizajn je ključni faktor da bi se obezbedila dugovečnost: „Što je lakše popraviti uređaj, to on duže može da ostane operativan. A to je bolje i za životnu sredinu“, kaže je Samuel Valdek, izvršni direktor kompanije „Šift“.

Njegova kompanija pravi modularne telefone tako da ih izričito popravljaju ili nadograđuju – sami vlasnici. To je nešto što je praktično nemoguće kod većine uobičajenih uređaja.

Korisnici takođe mogu da vrate svoje uređaje u zamenu za popust za novi, bez obzira na njegovu starost ili stanje, a originalna prodajna cena uključuje depozit, koji se kupcima vraća ako na kraju vrate i telefon. I većina, čini se, to i radi.

„Koliko znamo, do sada je bačen samo jedan od naših uređaja“, kaže suosnivač kompanije „Šift“ Karsten Valdek. „To je bila jedna dama u Austriji koja je pokušala sama da nadogradi telefon, ali nažalost nije shvatila kako funkcioniše naš sistem nadogradnje.“

Svi ostali su, dodaje Valdek, na kraju vraćeni tamo gde su i napravljeni. Tim u „Šiftu“ ih onda popravlja, a gde god je to moguće, delove koji ne mogu da se poprave – reciklira.

Briga o potrošačima

Braća Valdek kažu da žele da budu sigurni da će moći da nastave snabdevanje rezervnim delovima. Ne nedavnom Sajmu održivog razvoja, Samuel Valdek izvukao je bateriju iz svog „Šift-fona“.

„Zapravo imamo kalup za baterije koji koristimo na svim našim uređajima. Tako, možemo da budemo sigurni da ćete uvek da dobijete novu bateriju za vaš telefon“.

Uprkos interesovanju za njihove proizvode, oni odbijaju da dovedu spoljne investitore kako bi brže razvili kompaniju.

„To je i obećanje našim kupcima – nas nije moguće kupiti. To činimo da bismo obezbedili da ćemo biti tu i narednih godina“, kaže Karten Valdek.

 Carsten Waldeck (rechts) und Samuel Waldeck (links) Shift Smartphone Shiftphone

Braća Valdek, Karsten i Saumel

Ali takve posvećenost ima i svoje mane. „Šift“ nije imao problema da pronađe mušterije, ali kompanija se sada bori s tim kako da proizvede dovoljan broj telefona kako bi zadovoljila potražnju. Ona, naime, uglavnom nema dovoljno operativnog kapitala za kupovinu elektronskih komponenti u velikim količinama.

Nabavka sirovina

Kompanija je takođe posvećena tome da svoje materijale nabavlja na održiv način – to je koncept koji je započeo i „Ferfon“. Umesto pokušaja da se izbegnu konfliktne zone poput Demokratske Republike Kongo (DRC), gde se nalaze mnoge ključne sirovine potrebne za pravljenje pametnog telefona, „Ferfon“ sarađuje s lokalnim partnerima i na održivim rudarskim projektima koji takođe pomažu lokalno stanovništvo ponudom radnih mesta.

„Šift“ ima drugačiji pristup i radi sa kompanijama koje sertifikuje nemački Savezni institut za geografske nauke i prirodne resurse (BGR). Takođe, u svojim telefonima zamenili su kolton keramičkim kondenzatorima. Ipak, Karsten Valdek priznaje da je teško da kompanija veličine „Šifta“ izvrši stvaran uticaj na tom području.

„Od 2014. godine proizveli smo gotovo 30.000 pametnih telefona. Pogodite koliko smo zlata koristili u procesu. Manje manje od 100 grama. U čitavoj istoriji ’Šifta’.“

Kopanje zlata može da bude veoma prljav proces, pri čemu rudnici sa otvorenim kopovima često uništavaju čitave eko-sisteme i emituju toksične hemikalije kao što su cijanid i živa koji se upotrebljavaju za ekstrakciju plemenitih metala.

„To je vrlo važno pitanje“, nastavio je Valdek, „naročito za velike proizvođače koji koriste mnogo materijala. Ako promene način na koji dolaze do svojih materijala tada bi se video stvarni uticaj.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.