Model za višenacionalne sredine | Politika | DW | 11.05.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Model za višenacionalne sredine

Osigurati ravnopravnost Hrvata, Bošnjaka i Srba u Bosni i Hercegovini i omogućiti im da neguju svoj jezik i kluturu, a istovremeno izbeći razdvajanje... To je, čini se, uspešno rešila Mostarska gimnazija.

Lamija Leto i Veronika Vlašić učenice su drugog razreda Mostarske gimnazije. Iako idu u istu školu i isti razred, nastavu ne slušaju u istoj učionici. Lamija nastavu pohađa prema nastavnom planu i programu na bosanskom, a Veronika na hrvatskom jeziku, kako su same odabrale. Mostarska gimnazija ne funkcioniše prema konceptu „dve škole pod jednim krovom“, ali ni kao jedna škola s jedinstvenim nastavnim planom i programom, već po svojevrsnom kompromisnom rešenju ta dva modela - jedna škola, dva nastavna plana i programa.

Različitost uveseljava

Lamija i Veronika

Lamija i Veronika

„Mi se ovde lepo družimo i snalazimo. Naravno, pre nego što dođete ovde, možete čuti različite predrasude, ali verujte, kada provedete samo jedan dan ovde u gimnaziji, možete zaključiti da je ovde jedna veoma lepa i skladna situacija. Ja sam veoma zadovoljna. I ako sam nešto naučila u ove dve godine, to je da različitost uveseljava“, kaže Lamija.

Veronika, pak, misli da je model Mostarske gimnazije dobar način rešavanja problema. „Kada bi svaka škola bila ovakva, nestale bi predrasude i situacija u gradu uopšte bi se poboljšala, jer mi mladi najviše utičemo na budućnost grada, a ovo je jedan korak prema budućnosti“, kaže Veronika.

Gimnazija Mostar nastala je 2004. odlukom gradskih vlasti i uz pomoć OESS-a. Administrativno su ujedinjene gimnazije iz istočnog i zapadnog dela grada. Direktor škole Bakir Krpo i njegova zamenica Ankica Čović imaju ista ovlašćenja. Škola ima zajedničku administraciju, zajednički školski odbor, zajedničko veće roditelja, učeničko i nastavničko veće, ali i posebna nastavnička veća za jedan i drugi nastavni program. U ovoj školi sve je, dakle, zajedničko, osim nastavnih programa.

Učenici biraju

„Učenici sami biraju program po kojem će pohađati nastavu, imaju zajedničku praksu po oba nastavna programa iz informatike, druže se i kroz zajedničke vannastavne aktivnosti. U školi se obležavaju svi verski praznici, uči toleranciji i uvažavanju različitosti“, kaže zamenica direktora Ankica Čović.

Gymnasium in Mostar Klassenraum

Školu mogu da upišu samo najbolji učenici

Ona dodaje da 30 odsto učenika koji nisu Hrvati po nacionalnosti, prema sopstvenom i izboru njihovih roditelja, pohađa nastavu po hrvatskom nastavnom planu i programu u toj školi. To su, kaže, uglavnom deca iz mešovitih brakova ili učenici nehrvatske nacionalnosti koji žive u zapadnom delu grada. Obrnutih slučajeva, kaže, trenutno nema. Ona ističe da ovu školu mogu da upišu samo najbolji učenici.

Koledž Ujedinjenog sveta

Iako u školi svakodnevno boravi 650 učenika različite nacionalnosti, saznajemo kako se u školi nikada nije dogodio ni najmanji incident. Bilo je, kažu nam, ranije tučnjava huligana iz istočnog i zapadnog dela grada ispred njihove škole, koja se nalazi na Španjolskom trgu koji povezuje dva dela grada, zbog čega je pogrešno zaključivano i javnosti krivo predstavljano kao tučnjava učenika gimnazije.

U zgradi mostarske gimnazije smešten je i „Koledž ujedinjenog sveta“, jedna od 12 takvih obrazovnih ustanova u svetu u kojoj predaju nastavnici iz različitih zemalja. Nastavu pohađa 150 učenika iz celog svijeta među kojima je i unuk nedavno preminulog severnokorejskog vođe Kim Džong Ila. U gimnaziji kažu da i ta činjenica doprinosi da se svi zajedno uče toleranciji i tome kako je bogatstvo susretati i poznavati ljude različitih nacionalnosti, rasa, kultura, tradicija, svetonazora.

Mostarska gimnazija - evropski model

Škola koja spaja istočni zapadni deo Mostara

Škola koja spaja istočni zapadni deo Mostara

Sud u Mostaru nedavno je ukinuo koncept dve škole pod jednim krovom u Čapljini i Stocu, a takav koncept postoji u još nekoliko nacionalno mešovitih opština u Federaciji BiH. Obrazloženje suda bilo je da je taj model segregacijski jer razdvaja učenike na nacionalnoj osnovi. Sud je zaključio da taj koncept krši Zakon o zabrani diskriminacije. I dok traju rasprave o tome šta je alternativa tom modelu, u široj bosanskohercegovačkoj javnosti nije naročito poznata činjenica da u Mostaru postoji model škole u kome nema ni diskriminacije ni asimilacije, a bazira se na pošoivanju različitosti i negovanju tolerancije. I godinama uspešno funkcioniše, na zadovoljstvo, kako nastavnika tako i učenika.

Direktor Mostarske gimnazije Bakir Krpo kaže da koncept „dve škole pod jednim krovom“ u BiH treba zameniti upravo modelom mostarske gimnazije. „Ovaj model anticipira sve elemente moderne evropske škole i trebalo bi da našim putem krenu i druge škole. Mogu se pohvaliti, i u ime gospođe Čović i u moje ime, da smo na neki način utri put onome što se zove savremena škola, i to je zapravo škola budućnosti. U ovoj školi, koja je administrativno integrisana, inkorporirani su elementi zajedništva koji su zapravo evropski standardi“, kaže Krpo. On dodaje da bojazni od gubljenja nacionalnog i kulturnog identiteta nema mesta u školi kakva je mostarska gimnazija i školama koje žele da slede primer te škole. „Zapravo mi smo model za ovaj naš ambijent, ne samo mostarski nego i cele države“, ističe Krpo.

Autor: Milan Šutalo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković