Mobilni i mejlovi - atak na slobodno vreme i zdravlje | Mozaik | DW | 07.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Mobilni i mejlovi - atak na slobodno vreme i zdravlje

Od kako su mobilni telefoni i kompjuteri postali deo svakodnevice, nekako je normalno da smo uvek dostupni. Ne samo prijateljima – već i poslodavcima. Međutim, to nije zdravo.

Ein Mann arbeitet außerhalb der normalen Bürozeiten an seinem Schreibtisch, aufgenommen am Abend des 05.03.2008 in Frankfurt am Main. Überstunden und Nachtarbeit gehören für immer mehr Arbeitnehmer und Angestellte zum Alltag. Die Aufnahme wurde durch eine Scheibe gemacht. Foto: Wolfram Steinberg dpa/lhe +++(c) dpa - Report+++

Symbolbild Überstunden

Stendbaj opcija ne troši samo energiju mašina. I ljudima je naporno da uvek budu spremni da se odgovore na mejlove i telefonske pozive. Međutim, za mnoge zaposlene to je svakodnevica.

Istraživanje Hajtek saveza Bitkoma je pokazalo da je 88 odsto zaposlenih dostupno i van radnog vremena za klijente, kolege i šefove. Udruženje nemačkih sindikata DGB traži sada od vlade da jasno reguliše pitanje dostupnosti zaposlenih. Aneli Buntenbah iz DGB-a ide i dalje i kaže da se zakon o zaštiti na radu mora dopuniti propisima protiv stresa.

Pravo na isključeni telefon

I ministarka u saveznoj vladi Ursula fon der Lajen nedavno je pokrenula inicajtivu o razgraničenju radnog vremena i slobodnog vremena:

„Unutar firme moraju da postoje jasna pravila o upotrebi mobilnog telefona i mejlova. Poslodavac je taj koji to mora da reguliše, ali i zaposleni da to sprovode u život“. Kao što postoje klasična sredstva za zaštitu na radu, poput šlemova za građevince, mora da postoji i psihička zaštita radnika. Slobodno vreme je slobodno vreme, bez telefonskih poziva i mejlova koji se tiču posla - kaže von der Lejen.

Fotolia 13759558 Arbeitszeit © imageteam - Fotolia.com

Ogroman porast psihičkih oboljenja, medicinari i psiholozi već dugo dovode u vezu sa stresom koji izaziva stalna dostupnost. U poslednih deset godina broj ovih oboljenja popeo se za gotovo 100 odsto, kaže psiholog rada Sabina Korek sa Lajpciškog Univerziteta.

Manje odmora, više svađe u porodici

Stalna dostupnost vodi do toga da se troši snaga na posao, koja kasnije nedostaje.

„To je isto kao baterija, koja uvek mora da daje struju. Vreme u kome bi trebalo da se napuni sve je kraće, zato što se i na praznicima, vikendima, odmorima moramo baviti stvarima koje se tiču posla.“

Posledica toga je manje vremena za lični život i porodicu:
 „Broj faza odmora opada, a broj konflikata unutar porodice raste.“

Sabina Korek vidi više faktora, koji su odgovorni za trenutno stanje. Najvažniji je psihički pritisak na radnika kroz sve veće i veće opterećenje. Često ima više posla nego radnog vremena. „Tako se posao preliva u slobodno vreme“ kaže Sabina Korek.

Potrebna nam je drugačijja kultura rada

ARCHIV - Studenten arbeiten am Rande des Großrechner-Gipfels am Hasso-Plattner-Institut (HPI) in Potsdam an ihren Laptops (Archivfoto vom 07.04.2008, Illustration zum Thema Computernutzung). Die Nutzung von Computern und Internet ist beruflich wie privat in den vergangenen fünf Jahren stark gestiegen. Wie das Statistische Bundesamt in Wiesbaden am Donnerstag (27.11.2008) berichtete, verwendeten 60 Prozent der Beschäftigten im Januar dieses Jahres während der Arbeitszeit regelmäßig einen Computer. Vor fünf Jahren, im Januar 2003, waren es nur 46 Prozent. Privat nutzten im ersten Quartal mehr als Dreiviertel aller Menschen über zehn Jahre einen Computer (76 Prozent). 2003 lag dieser Anteil bei 64 Prozent. 62 Prozent der privaten Nutzer gingen 2003 jeden oder fast jeden Tag an den PC. Dieser Anteil stieg bis 2008 auf Dreiviertel. Foto: Arno Burgi (zu dpa 0279 vom 27.11.2008) +++(c) dpa - Bildfunk+++

Ona smatra da je to strukturalni problem. „Mislim da u Nemačkoj vlada mišljenje, da je dobar radnik ili šef samo onaj koji radi naporno i dugo. I tu kulturu dugog radnog vremena moramo da promenimo, da bi smo ljude naterali da se ne opterećuju poslom kad odu kući ili preko vikenda.“

U Skandinaviji na primer, situacija je potpuno drugačijja. Ako neko radi duže od normalnog radnog vremena, šef će pitati da li ne može da postigne sve tokom dana. Tamo se ne treba hvaliti ostajanjem duže ili dodatnim radom kod kuće.

Promena kulture rada može se postići vrlo praktično, kaže Sabina Korek:

„To je neophodno regulisati zakonom. Na primer, treba razmisliti o tome da se pristup mreži zaključa uveče od deset sve do šest ujutru, da bi se poštovala pauza.“

Naravno misli se samo na sredstva komunikacije između zaposlenih i poslodavca. Upotreba interneta u slobodno vreme, na primer za kupovinu ili društvene mreže, ostaje lična stvar.

Ovaj problem nije nov i neke firme su već reagovale. Tako je na primer savet zaposlenih u Folksvagenu na kraju 2011. uspeo da se izbori za „Blekberi pauzu“ posle posla. Preduzeće za energiju EON je odlučilo da ne šalje službene mejlove posle 20 sati, a nemački Telekom eksplicitno se zalaže da se zaposleni ne bave službenim pozivima i mejlovima u svoje slobodno vreme i tokom odmora. Ali da bi to postalo nacionalna navika, Sabina Korek priželjkuje da se političari još jedom temeljno pozabave ovom temom, a ne samo apelom savezne ministarke rada.

Autor: Ginter Birkenštok

Odgovorna urednica: Dijana Roščić