Mnogima koji žive od smrti preti ekonomski egzitus
28. novembar 2007.
Cene zagorbnih mesta u Nemačkoj su prošle godine porasle u proseku za 40 odsto. Ukupni troškovi sahrane iznose između 3.000 i 15.000 evra. Nemački pogrebnici godišnje sahrane oko 880.000 mrtvih. Ova privredna grana obrne svake godine skoro tri miliajrde evra. Nemci, međutim, sve duže žive a ucveljena porodica sve češće štedi na sahrani, žale se pogrebna preduzeća. Vlasnik jedno od njih je Peter Nojman:
«I kod nas se oseća to što su zagrobna mesta i takse poskupeli. Jer to su fiksne sume koje porodice preminulih moraju da plate pa onda štede na drugim zagrobnim uslugama koje mi pružamo. Štedi se i na cveću, i na kafi, i na umrlicama u oglasima. To pogađa čitav niz uslužnih delatnosti.»
Nojman ukazuje i da je sve više Nemaca koji se odlučuju za aninimno kremiranje koja košta samo 2.200 evra i jedan je od najjefitnijih oblika sahrane. U istočnoj Nemačkoj, gde je siromaštvo veće a hrišćanska tradicija u komunizmu delom ugušena, već se skoro 90 odsto pogreba obavlaj urnom. Ali i familije koje svoje najmilije sahranjuju u kovčegu sve se ređe odlučuju za kvalitetno drvo. Pogrebnici na kovčezima najviše zarađuju jer oni koštaju između 500 i 3.000 evra.
Zarada je opala i cvećarama i kamenorescima. Klasičan zagrobni spomenik košta oko 1.800 evra. Kamenorezac Konrad Herc mušterijama diskretno nudi polovne spomenike koji se optički od novih gotovo ne razlikuju ali im je cena duplo niža. Herc te spomenike, zaostale iz ranijih vremena a na koje članovi porodice nisu položili svoje pravo, otkupljuje po minimalnoj tarifi od uprava groblja. On odbaciju kritike da time sam sebi dugoročno umanjuje dobit:
«Može to i tako da se gleda ali je moje mišljenje da je bolje onome ko nema novca za pompezniji spomenik ponuditi neki po povoljnijim uslovima nego žaliti se na lošu konjukturu.»
Od pre tri godine javni zdravstveni sistem u Nemačkoj ne subvencionira pogrebe pa je sve više građana koji žele diskontne sahrane. Uz to su nemačka preduzeća dobila konkurenciju iz istočne Evrope odakle stižu jefitni kovčezi i usluge.