Mleveno meso treba da bude triput skuplje? | Evropa | DW | 19.09.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

klima i zagađenje

Mleveno meso treba da bude triput skuplje?

Proizvodnja hrane ostavlja traga na životnoj sredini i klimi – emituju se gasovi, zagađuju tlo i voda, stoka se kljuka antibioticima. Hrana je u Nemačkoj jeftina pa se mnogi pitaju kolika stvarno treba da bude cena?

Levo: cena pola kilograma mlevenog mesa. Desno: koliko bi trebalo da košta

Levo: cena pola kilograma mlevenog mesa. Desno: koliko bi "trebalo" da košta

Reklame na celoj stranici u novinama, plakati u autobusima, nastup na internetu: Mesecima švedski proizvođač ovsa i soje Oatly nije štedeo pare i trud da bi jednu ideju sproveo u delo u Njemačkoj i da bi se pojavio u parlamentu.

„Hej, Bundestag, moramo da pričamo“ – tako je glasila kampanja u okviru koje je prikupljeno 57.000 potpisa za peticiju o uvođenju obavezne oznake o emisiji ugljen-dioksida na pakovanjima hrane.

U Odboru za peticije nemačkog Bundestaga poslanici se redovno bave molbama i žalbama građana. Ako peticija dobije više od 50.000 potpisnika i ako je od javnog interesa, onda oni koji podnose žalbu mogu lično da sve izlože u Odboru i diskutuju sa poslanicima.

„Ljudi su barem svesni da je sistem proizvodnje životnih namirnica odgovoran za 25 odsto svih globalnih emisija“, rekao je u Odboru Tomas Goj, šef firme Oatly za Nemačku. „To je više emisije CO2 nego što u svetu uzrokuju svi vozovi, avioni, automobili i brodovi zajedno.“

Trenutno međutim samo devet odsto Nemaca smatra da su dobro informisani o različitim klimatskim troškovima kada je reč o životnim namirnicama, pokazuje aktuelna studija. „77 odsto potrošača žele od nas, prehrambene industrije, više informacija o tome koliko je životna sredina opterećna proizvodnjom“, naglašava Goj.

Sat vremena pitanja i odgovora

Oatly već više od godinu dana na svojim proizvodima navodi podatak o emisiji CO2. Pri proizvodnji napitka od ovsa dođe do emisije 0,29 kilograma CO2 ili sličnih izduvnih gasova po kilogramu proizvoda. Kravlje mleko, direktni konkurentni proizvod, ima emisiju CO2 od 0,94 po kilogramu.

Poruka je otprilike – kupujte biljna pića umesto mleka. Tako traje i trka za kupce od kojih mnogi sve više vode računa o životnoj sredini.

Neki poslanici zato kritikuju kampanju švedske firme kao čistu reklamu. To je učinio poslanik Liberala Manfred Totenhauzen, koji ipak podržava da se oznake o emisiji CO2 štampaju na pakovanjima. „Imamo pomalo simpatiju za vašu akciju, temeljena misao je sasvim ispravna“, rekao je on u Odboru.

Kampanja kompanije Oatly u gradskoj železnici

Kampanja kompanije Oatly u gradskoj železnici

Pozive kompanije Oatly odnedavno podržavaju i druge firme, među kojima je najkrupnija Nestle. Ta kompanija do 2050. godine želi da ne ostavlja klimatski trag – to jest da ne doprinosi uopšte emisiji štetnih gasova.

Poslanici u Odboru za peticije međutim ukazuju da emisija ugljen-dioksida nije jedino što potrošači treba da znaju. Kolika je, recimo, potrošnja vode pri spravljanju proizvoda?

Još dalje idu naučnici sa Univerziteta u Augzburg. Tamo su još pre dve godine sračunati troškovi poljoprivrede koje niko ne plaća direktno. Recimo, preterano gnojenje tla koje upropašćava zemljište ili zagađenje pijaće vode, ili posledice po zdravlje zbog kljukanja stoke antibioticima. Kada to sve stigne na naplatu, troškove snose javni budžeti.

Eksperiment u supermarketu

Naučnici iz Augzburga su za veliki lanac supermarketa Reve uzeli pod lupu osam proizvoda. Njihove stvarne cene se mogu videti u jednoj berlinskoj podružnici lanca diskonta Peni, koji takođe pripada Reveu.

Osam ispitanih proizvoda su označeni po dvaput. Recimo, cena maloprodajna ceni dugotrajnog mleka je 79 centi za litar, a stvarna cena je 1,75 evra – kad se uzme u obzir šteta po okolinu i klimu. Organsko mleveno meso u pakovanju od 250 grama košta 2,25 evra, a stvarna cena mu je 5,09 evra. Industrijski proizvedeno mleveno meso (500 grama) košta 2,79 evra, a naučnici računaju da treba da košta 7,62 evra.

No da li bi kupci to i platili? Mleveno meso trostruko skuplje? Nikako. Jedan sredovečni muškarac u ovoj prodavnici kaže da bi plaćao više za hranu ako to pomaže klimi: „Ali samo ako bi i moja plata rasla, inače to ne bi uspelo.“

Zapravo, kupci u samoposlugama vrlo paze na niske cene – a po nekim studijama, Nemci imaju najjeftiniju hranu Evrope. Ipak, Reve je napravio iskorak priznanjem da je hrana u Nemačkoj prejeftina. Glavni razlog je nemilosrdna konkurencija divovskih lanaca supermarketa kao što su Lidl, Aldi, Edeka i Reve.

Da li bi onda oznaka na pakovanju nešto promenila? Naučnici su uvereni da bi kupci makar malo zastali pre nego što dograbe najjeftiniju stvar.

Pogledajte video 02:35

Umetnost koja se može dodirnuti

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama