Mladi za mir ili kako prevladati mračnu prošlost | Politika | DW | 23.09.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

ujedinjeni

Mladi za mir ili kako prevladati mračnu prošlost

U Srebrenicu su došli mladi ljudi iz BiH, Hrvatske i Srbije da se međusobno upoznaju i da prevladaju aveti prošlosti. Tu upoznaju koliko je mnogo onoga što ih spaja.

Kao znak svoje opredjeljenosti za mir mladi ostavljaju otisak svojih ruku na platnu

Kao znak svoje opredjeljenosti za mir mladi ostavljaju otisak svojih ruku na platnu

„Čula sam svakakve priče ali kada dođeš ovde shvatiš da to nije uopšte tako, da je to potpuno neka druga priča i to što smo čuli uopšte nije u prvom planu. Po meni ovo je skroz normalno mesto, meni se ovde sviđa i išla bih opet", kaže Vesna Topić. Ona je iz Vukovara i sada je prvi put u Srebrenici. Došla je u okviru projekta „Odmor od rata – izgradnja mira" koji je pokrenut još pre 25 godina u Nemačkoj. U međuvremenu je organizaciju preuzela mreža "Youth Unated in Peace” (Mladi ujedinjeni u miru). „Upoznala sam i na kampu dosta dobrih ljudi iz Srebrenice. Vera i nacija nam nisu u prvom planu, niti nešto što bi bilo prepreka da se družimo upoznamo i postanemo prijatelji, tako sam valjda i odgojena”, priča Topić.

Mada nekome može zvučati kao naučna fantastika ideja da mlade Hrvatice iz Vukovara uveče zajedno izlaze, druže se i spavaju u kući svojih vršnjakinja Srpkinja u Srebrenici, Vlasta Marković voditeljka grupe mladih iz Tuzle objašnjava: "Mreža "Youth Unated in Peace”, je svojevstan pokret mladih iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije koji grade prijeteljstvo među sobom. Nama na ovim susretima nije mnogo bitno šta smo i odakle dolazimo. Mi smo grupa ljudi u kojoj jedni druge cenimo i gledamo po dobroti, po onom kakvi jesmo, a ne po onom kakav prefix nosimo ili iz kog mesta dolazimo”.

Vlasta Marković: Nije nam bitno šta smo i odakle dolazimo

Vlasta Marković: "Nije nam bitno šta smo i odakle dolazimo"

Srebrenica – grad domaćin

Izvršna direktorica organizacije iz Srebrenice Valentina Gagić kaže da je teško bilo spojiti da gosti iz većih, življih sredina sa puno različitih dešavanja budu zadovoljni i da usput dožive jedan delić srebreničke svakodnevice.

"Žao mi je što će mladi biti u pustom praznom gradu, kakva je danas Srebrenica ali i drago da će možda moći da razmišljaju o tome, kako jedan dan, koji su oni proveli u Srebrenici, izgleda kao 365 dana naših sugrađana.

Vikend poseta podrazumeva da domaćini otvore svoja vrata i ugoste ljude iz drugih gradova, potpuno besplatno i da im ponude sve ono sa čime oni žive svaki dan. „Uvek je bilo malo rezerve da li je to u Srebrenici relano i moguće", objašnjava Gagić, no pokazalo se da ti strahovi nisu bili opravdani.

"Ono što imamo ovde a nismo imali u drugim sredinama je činjenica da imamo nekoliko porodica koje su ugostile mlade iz drugih gradova a da njihova deca nisu tamo ni išla i čak nisu deo ove naše mreže i aktivnosti. To je prava duša Srebrenice i na tome nam partneri odaju posebno priznanje."

Valentina Gagić: Pokazati dio srebreničke svakodnevice

Valentina Gagić: "Pokazati dio srebreničke svakodnevice"

Uz to u Srebrenici je sasvim normalno da dete iz Vukovara, hrvatske nacionalnosti, spava i bude gost u srpskoj ili bošnjačkoj kući. „To se podrazumeva i nije sporno", kaže Valentina Gagić.

Pozitivnu atmosferu ističe i Milica Đurković iz Sombora, koja je u mreži već godinu dana: „Jako mi je drago što sam u ovoj priči jer stvarno ne znam gde bih drugo mogla upoznati tako veliki broj divnih ljudi, steći prijatelje i brojna lepa iskustva"

Priče o ratu

Pri tome se tokom ovih susreta priča o ratu i onom što se dešavalo dok oni nisu bili ni rođeni ne izbegava. "To u suštini i jeste svrha naših aktivnosti od kojih je prva odlazak na more 12 dana.Tu se mladi suoče sa prošlošću i sa svim onim što se desilo devedesetih godina na ovim prostorima. Za mnoge je to veoma teško saznanje da se to dešavalo u našim gradovima, našim roditeljima i sugrađanima. Mislim da je najbitniji momenat kada dete shvati da se nešto nije desilo samo njegovom narodu” , kaže Vlasta Marković.

To je jako bitan moment koji se stalno prožima kroz ova druženja. „Iako je ovo danas jedna veselija aktivnost mi se uvek potrudimo da mladima ukažemo da je rat loš, da u ratu nema pobednika. To kada mladi shvate sasvim drugačije počinju gledati na život.To je promenilo moj život a verujem i mnogih drugih koji su deo ove priče”, kaže Marković.

Haris Mujić iz Srebrenice je tek tri meseca u mreži. Član organizacije postao je na kampu u Splitu. On suočavanje sa prošlošću smatra veoma bitnim za mladu generaciju: „Mi mladi moramo pričati o tome jer ako loše stvari koje su se desile u prošlosti samo tako zaboravimo, imaju veću mogućnost da se ponove. Ne trebamo ostati u prošlosti, treba da gledamo u budućnost ali i imati negde u podsvesti pogrešku koju smo proživeli, da je ne ponovimo više".

Mladi za mir uređuju jedno dečije igralište u Srebrenici

Mladi za mir uređuju jedno dečije igralište u Srebrenici

Mladi za mir

Kao znak svoje opredeljenosti za mir mladi ostavljaju otisak svojih ruku na platnu u svakom gradu u kojem se druže. Često im se pridružuju i drugi građani i svuda su dobro primljeni.Tokom prve vikend posete Srebrenici mladi iz tri zemlje su se družili kroz različite aktinosti, na uređenju dečijeg igrališta, u šetnji za mir, kroz sportske susrete, disko veče, sasvim spontano i opušteno kao da se poznaju veoma dugo a mnogima je to bio prvi susret.

Pelka Jovičić je mlada povratnica u tuzlansko naselje Požarnica. Od 2017. je članica mreže. Smatra da je suočavanje sa prošlošću na radionicama ove mreže dobro prihvaćeno u sredini u kojoj živi i dodaje: „Najveće bogatstvo ove priče je što imamo prijatelje u gradovima iz tri države sa kojima se odlično slažemo. Družimo se i privatno, mimo mreže jer gde god da dođemo, ako znamo da tu imamo prijatelja iz mreže, uvek nađemo načina da se okupimo pa i pomognemo jedni drugima."

Cilj je da se upoznamo i postanemo prijatelji

Cilj je "da se upoznamo i postanemo prijatelji"

I Tuzlanki Lamiji Redžepagić se sviđaju nova iskustva i prijateljstva, posebno što to deli sa drugima u mreži ali i van nje: „ Prijeteljima iz škole redovno pričam o ovome, neki se tako i uključe pa ih dovedem u naš klub tinejdžera u Tuzli. Kasnije delimo ta lepa iskustva. Mislim da je veoma bitno u ovom vremenu našeg života upoznati nove ljude i prilagođavati se novim sredinama. Kako u koji grad dolazimo sve više osećamo da smo dobrodošli tu, iako možda nismo ni znali šta se dešavalo tu tokom rata ili da i tu ima divnih ljudi jer su nam to možda neke predrasude skrivale godinama".

*U mreži "Youth Unated in Peace” (Mladi ujedinjeni u miru) su okupljene organizacije iz BiH, Hrvatske i Srbije: Udruženje „Sara-Srebrenica", Udruženje "Prijateljice” Tuzla, Omladinski Centar Gornji Vakuf-Uskoplje, Evropski Dom Vukovar i Aktivatori uz Sombora.

 

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama