Mito sve rešava, čak i odlazak u teretanu

U Evropi baš ne postoji tolika tradicija „novogodišnjih odluka“ kao u Americi (New Year's resolution), ali i ovde mnogi pred prvi januar daju časnu pionirsku da će ostaviti cigarete, smršati, promeniti posao ili se više baviti sportom.

Ako je ovo poslednje u pitanju, prvi korak često nije tako težak – učlaniš se u teretanu. I onda, rezonuješ, kad već plaćaš, sigurno ćeš ići. Zar ne?

„Iako upis i plaćanje članarine za teretanu mogu biti motiv, prečesto se događa da se ljudi učlane u teretanu ili sportski klub, ali da gotovo nikad ne odu na trening“, kaže nam Džozef Kej koji je učestvovao u velikom istraživanju na Univerzitetu u Pensilvaniji.

„Može biti veoma teško zaista i ostvariti našu nameru za neku zdravu aktivnost kao što je poseta teretani“, dodaje Kej.

Ovom naučnom ispitivanju je pomogao lanac američkih teretana s preko šezdeset hiljada članova, tako da je rezultat i više nego utemeljen. Istraživanje na kojem je radilo trideset naučnika sa petnaest američkih univerziteta nedavno je objavljeno u prestižnom naučnom časopisu Nature.

Najbolje radi korupcija

Naučnici su najveći problem otkrili u provaliji između očekivanja i onoga što se mora preduzeti da bi se očekivanja ostvarila. Prosto rečeno, ako očekujemo da ćemo brzo imati trbušne mišiće kao grčki kip ili lagano uskočiti u haljinu sa maturske večeri, onda su to nerealno visoka očekivanja pa i razlog da se brzo dignu ruke.

Ali, najveća vrednost studije je u tome što su naučnici ponudili ljudima 54 načina da ih nateraju da ipak idu u teretanu i posvete se sportu. Po četiri sedmice su primenjivali metodu, a onda gledali kuda je to odvelo.

Metode su bile raznolike: ispitanicima su se slali tekstovi u kojima se podsećaju na nameru, nekima jednom sedmično, nekima svaki dan, a neki su primali male nagrade – bonuse ili besplatne audio-knjige.

Ukratko, intervencije su bile uspešne: posete teretanama su se u te prve četiri sedmice povećale za 9 do 27 odsto. Ali najbolja i najuspešnija metoda je bila – korupcija. Ako bi se ispitanicima obećao određen novčani iznos da odu u teretanu nakon što su propustili termin, to je funkcionisalo najbolje.

Sve je kratkog daha

No i ta, baš kao i sve ostale metode su se redom pokazale kratkog daha: četiri sedmice nakon što su intervencije prestale, u još samo osam odsto slučajeva se uopšte mogao videti ikakav pomak u broju treninga. U proseku je to značilo svega 0,3 dodatne posete teretani po osobi za deset sedmica.

No i naučnici koji su učestvovali u ovom projektu priznaju da rezultat ima svojih granica: on pokazuje efikasnost pojedinih metoda i koliko je u konkretnom slučaju neka bolja od druge.

Ali to ne sadrži ono najvažnije: subjektivnu motivaciju onih koji su odlučili da nešto urade sa svojom kondicijom i zdravljem. Znojenje u teretani ili ipak udobni kauč? Tu stoji i pada baš svaka novogodišnja zakletva.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu