Misteriozna ograda protiv migranata | Evropa | DW | 24.08.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

reportaža

Misteriozna ograda protiv migranata

Žičana ograda koja deli Srbiju i Severnu Makedoniju već danima je tema o kojoj se šuška sa obe strane. Zvaničnici o tome ćute, a meštani malo znaju. Reporterki DW srpska i austrijska policija zabranili da priđu ogradi.

Na zemljanom putu od sela Miratovac, krajnje južne tačke Srbije ka Severnoj Makedoniji, gotovo da nema nikoga. Tabla sa natpisom „Granični pojas – zabranjeno je kretanje i zadržavanje u graničnom pojasu bez dozvole“.

To je put ka žičanoj ogradi o kojoj se šuška već danima. Malo niže stoji jedna od brojnih policijskih patrola. Zaustavljaju nas srpska i austrijska policija koja je tu u sklopu Fronteksa, i ne dozvoljavaju dalje.

Pitamo ih za ogradu. Da li zaista postoji? Gde je? Čemu služi? Ko je pravi i zašto? Nasmejana policajka rukom pokazuje ka granici, ali odgovara da se dalje ne može i da moramo nazad. DW je uzaludno čekao na odobrenje granične policije, iako smo zahtev poslali nekoliko dana ranije.

Država kupila zemlju

Na tom istom zemljanom putu u povratku srećemo meštanina Miratovca, sela koje nastanjuju Albanci, na traktoru. Pošao je u kukuruz koji se nalazi svuda okolo. Na lošem srpskom kaže da „ne govori srpski“.

Kaže da ništa ne zna o ogradi jer je njegova njiva daleko od granice, a on na granicu ne ide. Dodaje da dugo nije video migrante da prolaze tim putem koji je pre pet godina bio deo Balkanske rute. To je bila prva stanica u Srbiji za migrante koji su dolazili u kolonama.

Polja kod Miratovca

Polja kod Miratovca

O žičanoj ogradi koja deli Srbiju i Makedoniju kod sela Miratovac šuška se već danima, pojavile su se i prve fotografije, ali se detalji ne znaju.

O ogradi je prethodnih dana jedino govorio predsednik Opštine Preševo, Šćiprim Arifi, kada je izjavio da ogradu gradi Srbija i to u dogovoru sa Evropskom unijom kako bi sprečila ulazak migranata u Srbiju. Međutim, EU je izdala saopštenje u kome to negira. 

U saopštenju se navodi da je od početka 2015. godine EU donirala značajnu finansijsku i tehničku pomoć u vrednosti od više od 100 miliona evra, ali da to ne uključuje ogradu, te da to nije deo nijednog sporazuma. Sve druge institucije ćute. Policija patrolira duž granice, a ogradu gotovo niko nije video.

Tek jedan zemljoradnik kaže da je država Srbija od njega kupila hektar i po zemljišta, ali da mu još nije dala novac. Ne zna ni koliko treba da dobije, a ni kada. Samo da će mu biti plaćeno. Pokazuje nam da ograda ide od autoputa do brda iznad Miratovca što otprilike jedan kilometar.

Traže se odgovori

Sa srpske strane granice samo nagađa čemu ograda služi, ko je gradi i zašto je čuvaju i srpska i austrijska policija. Ni sa makedonske strane ne znaju mnogo više. Ogradi je pak prišao makedonski fotograf agencije AFP Robert Atanasovski. Za DW priča:

„Do ograde se dolazi preko graničnog prelaza Tabanovce, ide se prugom pešice kilometar i po. Žica ide kroz šumu i ne vidi se cela, ja sam video samo delove dugačke 50 do 100 metara. Ima tamo i nekih radnika koji su kratko radili, a posle otišli. Niko ne čuva ogradu, nema policije, jer je ona sa srpske strane, a naša policija kaže da je nisu videli i da ništa ne zna o tome. Ograda izgleda ozbiljno, kao ona između nas i Grčke, visoka je sigurno dva i po metra“, kaže Robert Atanasovski.

2015. su izbeglice ovako, bez veäih problema, prelazile granicu Srbija i Severne Makedonije

2015. su izbeglice ovako, bez većih problema, prelazile granicu Srbija i Severne Makedonije

Još nije poznato da li će narednih dana neko istupiti sa više informacija o razlozima podizanja ograde na granici između Srbije i Severne Makedonije. Za sada nevladine organizacije koje se bave pitanjima izbeglica zahtevaju od Srbije da se izjasni da li je promenila politiku prema migrantima.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM