Minimalna nadnica skoro za sve

Nemački parlament velikom većinom prihvatio je zakon kojim se određuje minimalna nadnica. Protiv je bilo samo pet glasova, dok su se poslanici opozicione Levice uzdržali od glasanja i to ne zato što su protiv zakona, već zato što smatraju da je 8,50 premalo. Nemačka je tako postala 21. od ukupno 28 zemalja Evropske unije koja je zakonski odredila minimalnu nadnicu i načelno bi to trebalo da važi za sve privredne grane. Ipak, za neke je predviđen i „prelazni period“ tako da bi za njih tolika satnicu trebalo da bude isplaćivana tek od 2017. godine.

Minimalna nadnica bila je jedno od glavnih obećanja s kojim su nemačke socijaldemokrate krenule u protekle parlamentarne izbore. Zato je i ministarka rada koja dolazi iz te stranke, Andrea Nales, zadovoljna što su konačno okončane sve rasprave i prihvaćen takozvani „Zakon za jačanje autonomije tarifnih sporazuma“.

Kasno slavlje

Taj zakon je od „izuzetnog značaja za milione zaposlenih“ koji će tako „konačno dobijati pristojnu platu“, izjavila je Nales. Taj propis je „prekretnica u radnoj i politici socijalne zaštite u Saveznoj Republici Nemačkoj“, ocenila je ministarka nakon usvajanja zakona. „Deset godina raspravljamo, deset godina vagamo prednosti i nedostatke, deset godina se u ovoj zemlji vodi politička diskusija i sada konačno stiže minimalna nadnica. To je razlog za veselje“, smatra Andrea Nales.

Ministarka je uverena da će time „milioni ljudi koji su do sada vredno radili, ali čiji se rad jeftino obračunavao, konačno dobijati odgovarajuću nadoknadu za svoj rad“. Isto tako, ona je uverena da se time i preduzeća sprečavaju da sve manjim platama za svoje radnike nude jeftinije svoje usluge i da se tako praktično prisiljavaju i druga preduzeća da spuštaju plate. „Gotovo četiri miliona ljudi osećaće se bolje od januara jer će videti da im se isplati da rade.“

Nije baš idealno

Poslanici Levice u Bundestagu uzdržali su se od glasanja jer smatraju da je 8,50 evra na sat suviše malo. Oni su tražili da se od početka granica postavi na deset evra i sada zameraju socijaldemokratema što se hvale da je to njihova inicijativa, iako se upravo Levica odavno zalagala za minimalne nadnice.

Kritike su se mogle čuli i iz sindikata čiji su predstavnici pratili proces usvajanja zakona sa tribina Bundestaga za posetioce. Lider granskog sindikata radnika u uslužnim delatnostima ve.rdi Frank Bsirske upozorava da će biti veoma teško kontrolisati, da li se svi pridržavaju odredbe o minimalnim nadnicama jer je i tržište rada izuzetno rascepkano. On smatra da je novi zakon „istorijski uspeh“ i sindikata, ali upozorava da će zbog čitavog niza izuzetaka milioni radnika i dalje dobijati „crkavicu“.

Opravdani izuzeci?

Nemačka ministarka rada odbacuje kritike. Minimalne nadnice načelno važe za sve grane – izuzeci su vremenski ograničeni ili za to postoje dobri razlozi. Među izuzecima su radnici mlađi od 18 godina, dakle po pravilu oni koji su napustili školu i sada im je teško da pronađu put u život rada. „Upravo loše đake ne smemo da sprečavamo da završe neki zanat za posao za nekvalifikovanu radnu snagu. Potpuno stojim iza te odluke“, izjavila je ministarka Nales.

Ostalo su samo izuzeci, a ne pravilo, kaže ministarka. Tako će i dostavljači novina po kućama od sledeće godine imati pravo samo na 75 odsto minimalne nadnice, godinu dana kasnije na 85 odsto i tek od 2017. i oni bi trebalo da zarađuju zagarantovanu, minimalnu satnicu. Za sve ostale sektore može biti odlaganja samo zbog uobičajenih kolektivnih pregovora poslodavaca i radnika, a načelno bi minimalna satnica trebalo da važi i za sezonske radnike. Doduše, za sezonske radnike u poljoprivredi na primer, i dalje je moguće da poslodavac svojim radnicima odbija od plate troškove hrane i smeštaja ako žive na njegovom imanju.

Mladi i nezaposleni

I za praktikante u nemačkim preduzećima pravila se menjaju. Ako je ta praksa obavezni deo nastave, onda su i naknade izuzete od „minimalca“. U praksi tokom koje se učenik informativno upoznaje sa radnim procesom, minimalna satnica treblo bi da bude plaćena tek nakon tri meseca rada – do sad je rok bio šest sedmica. Ali ono što je bitno jeste da praktikantkinje i praktikanti koji imaju završenu školu ili zanat, u svakom slučaju moraju da budu plaćeni najmanje minimalnom nadnicom. „Ne sme više da se događa da se neko vuče od prakse do prakse kako bi jednog dana ipak dobio posao za koji će biti plaćen. S tim je gotovo“, objašnjava Nales.

Izuzetak su i osobe koje su već dugo nezaposlene. Nni one neće biti plaćane po minimalnoj nadnici prvih šest meseci, a ministarka rada kritičarima te odluke prigovara da ne poznaju realno stanje na tržištu rada. „Mi jedva pronalazimo preduzeća koja su spremna da ljudima koji su već dugo bez posla pruže još jednu priliku“, objašnjava Nales. Njeno ministarstvo zato radi na programu kojim bi se firme podstakle da zaposle baš takve osobe i taj izuzetak od minimalne nadnice deo je tog programa.

Nema malo onih koji upozoravaju da će zakonska odredba o minimalnoj nadnici samo još više podstaći stari problem rada „na crno“. Nekoga možda zbunjuje to što se u Nemačkoj ilegalnim radom bavi služba carine koja je u tom delu u suštini slična „financijskoj policiji“, ali baš zato što je i poslanicima jasno da to neko treba da nadzire, prihvaćeno je da se zaposli dodatnih 1.600 carinika.

I na kraju, s obzirom na inflaciju, ne znači da će minimalna nadnica zauvek ostati osam evra i 50 centi na sat. Odlučeno je da se već 2016. godine sastane posebna komisija predstavnika poslodavaca i radnika kako bi raspravljali o mogućem povećanju minimalne nadnice.