Migranti u BiH – stanje nije alarmatno | Evropa | DW | 15.03.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

U fokusu

Migranti u BiH – stanje nije alarmatno

U poslednjih mesec dana broj migranata u Bosni i Hercegovini rapidno se povećava. Već sada ih je više nego u proteklih nekoliko godina. Vlasti i UNHCR ipak saopštavaju da situacija još uvek nije alarmantna.

Pogledajte video 01:49
Trenutno na programu
01:49 min

Nova izbeglička ruta preko BiH

Ministar bezbednosti Bosne i Hercegovine Dragan Mektić kaže da „stanje nije alarmantno“, kao i da „vlasti BiH još uvek kontrolišu proces“. U tom smislu, kako je naglasio, Akcioni plan izrađen pre nekoliko godina, na početku krize, još uvek neće biti aktiviran.

- pročitajte još: BND: „Balkanska ruta je ponovo otvorena"

Obraćajući se novinarima u Sarajevu, Mektić je ipak upozorio na nedovoljno razumevanje državnih struktura BiH, pozivajući ih da reaguju u finansijskom smislu, jer bi, kaže, bezbednosne strukture trebalo pojačati. „Samo u Graničnoj policiji imamo petinu nepopunjenih radnih mesta. Nedostaje nam oko 500 ljudi na zaštiti granica, pa trenutno iscrpljujemo ljude koji te granice štite“, rekao je Mektić.

Problem je, naglašava, što su ilegalni prelasci bili intenzivniji na južnim granicama, oko Trebinja, dok se u poslednje vreme sve više takvih prelazaka beleži na istočnim granicama, kod Višegrada.

Bosnien Dragan Mektic

Dragan Mektić: Migrante je najlakše prebaciti komšiji ili susedu

Prema podacima Granične policije BiH, u periodu od 1. januara do 11. marta ove godine „u pokušaju ili neposredno nakon ilegalnog prelaska državne granice, otkriveno je 639 državljana zemalja visokog migrantskog rizika, što je značajno povećanje u odnosu na isti period 2017.“ Pored toga, kako se navodi u zvaničnom izveštaju, „661 osoba sprečena je da uđe u BiH, oni su odustali od pokušaja prelaska granice zbog angažovanja policijskih službenika na samoj graničnoj liniji sa Crnom Gorom i Srbijom“.

Najviše prelazaka kod Trebinja

Najveći broj ilegalnih migranata, kako se navodi, otkriven je na području Trebinja, Višegrada, Zvornika, Bratunca, Gacka, Velike Kladuše, Bijeljine, Bihaća, te u manjem broju na području Brčkog, Foče, Posušja, Čapljine i Gruda. U strukturi migranata najviše je Sirijaca, a potom Pakistanaca, Libijaca, Avganistanaca, Palestinaca, a u manjem broju građana Alžira, Maroka, Iraka, Turske, Tunisa...

- pročitajte još: „Izbegličke rute ka Evropi – kap u moru

Naglašavajući da granična policija BiH ima odgovornost da štiti i oko 1.000 kilometara spoljne granice Evropske unije, ministar Mektić pozvao je i države Zapadnog Balkana da se problemi zajednički rešavaju. Zamerio je što se „ne gleda na Sporazum o readmisiji“, već je, kaže, „migrante najlakše prebaciti komšiji ili susedu“. S tim u vezi, Mektić je najavio da će tražiti monitoring, ali i aktivno učešće Granične policije EU – Fronteksa, na granicama BiH.

Problem je prepoznao i Visoki komesarijat za izbeglice UN (UNHCR), sa kojim su vlasti u BiH, prvenstveno Ministarstvo bezbednosti, u stalnom kontaktu i koordinaciji. U UNHCR-u se slažu s ocenom ministra da se još uvek ne može govoriti o krizi. „Što se tiče trenutne situacije, još uvek ne možemo da govorimo o nekakvoj izbegličko-migrantskoj krizi, ali svakako da se radi o ozbiljnom izazovu, prvenstveno za institucije vlasti BiH, ali izazovu koji je još uvek pregledan i, prema našem mišljenju, savladljiv“, kaže za DW Neven Crvenković, portparol UNHCR za Jugoistočnu Evropu.

Karte Migrant routes through the Balkans to Germany ENG

Kada se govori o aktivnostima UNHCR-a u BiH u vezi s povećanjem broja dolazaka migranata, Crvenković dodaje: „U prvom redu bismo istakli našu saradnju s institucijama vlasti s kojima radimo po pitanju jačanja kapaciteta, prvenstveno Granične policije, a vezano uz pravnu identifikaciju ljudi koji dolaze u BiH, kao i odgovarajuće usmeravanje prema ustanovama sistema u kojima bi najbolje i najefikasnije mogli da budu prihvaćeni i smešteni“. Crvenković dodaje i da UNHCR „pruža neposrednu humanitarnu pomoć ljudima koji su u nevolji i koji dolaze da traže azil, kao i besplatnu pravnu pomoć i informacije tim ljudima“.

BiH odavno deo Balkanske rute

Nidžara Ahmetašević, sarajevska novinarka i aktivistkinja, u poslednje tri godine je, kao volonterka Organizacije Are You Syrious (AYS) obišla ono što se naziva Balkanska ruta. Nesumnjivo je, kaže Ahmetaševićeva za DW, „da je BiH već odavno deo Balkanske rute, samo što su ljudi ovuda prolazili u mnogo manjem broju nego kroz, recimo Srbiju ili neke druge zemlje“.

- pročitajte još: „Sistematsko nasilje na granicama EU

„Mnogo je veći broj ljudi počeo da stiže u BiH negde od novembra prošle godine. Većina tih ljudi odlučila se za rutu preko BiH u trenutku kada je Hrvatska dovela svoju Graničnu policiju na taj nivo da koriste brutalno nasilje protiv ljudi koji pokušavaju da pređu u EU“, kaže Nidžara Ahmetašević, dodajući da je vrhunac bila smrt šestogodišnje devojčice Madine Husinaj, koju je usmrtio voz nakon što je nju i njenu porodicu hrvatska policija prisilila da se vrate u Srbiju iz koje su ilegalno prešli granicu.

„U tom trenutku mislim da je većina ljudi shvatila da više ne mogu da prelaze tako iz Srbije u Hrvatski i ruta počinje da se pomera ka BiH, pa dolazi mnogo više ljudi“, smatra Ahmetaševićeva. Ona naglašava da je veoma teško precizno reći koliko danas u BiH ima migranata. „Jedan od razloga je to što razne agencije koje imaju veze sa svim što se dešava, na različite načine evidentiraju one koji dolaze. Neko ih evidentira kao potražioce azila, neko kao izbjeglice, neko kao ilegalne imigrante – što je potpuno pogrešno i daje veoma negativan kontekst. Dakle na razne načine, različiti nivoi i različite međunarodne i domaće agencije vode evidenciju o tim ljudima i zato je veoma teško doći do pravog broja“.

Bosnien und Herzegowina Sarajevo Migranten

Migrant iz Pakistana u jednom prihvatnom centru u Sarajevu

Ipak, govoreći iz sopstvenog iskustva i direktnog kontakta s migrantima, ljudima koji traže pomoć, kaže da se u poslednjih mesec dana njihov broj povećava. „Mi, kao grupa volontera, u kontaktu smo sa više od 300 ljudi, a ima ih još najmanje duplo toliko“, kaže Nidžara Ahmetašević. Ona takođe ističe to da veliku pomoć pružaju građani, obični ljudi, od kojih su neki otvorili i vrata svojih domova kako bi pomogli ljudima u nevolji, sličnoj onoj kroz koju su i sami prolazili pre nešto više od 20 godina.

Nemerljiva pomoć građana

„U proteklih mesec-dva kontaktirali su nas građani koji su pomagali migrantima koji su bukvalno noćili na ulicama“, kaže Hajrudin Solak iz Pomozi.ba za DW. Građani su im priskočili u pomoć, ali „nisu sami mogli da se brinu o njima, tako da su nas kontaktirali kako bismo pomogli s hranom, odećom i slično“, kaže Solak. „Dolaze ljudi i kod nas u Pomozi.ba, i mi na razne načine pokušavamo da im pomognemo, prvenstveno u hrani, odeći i obući... Koristimo sva sredstva koja imamo, naravno da ne zapostavimo i naše tekuće aktivnosti, ali i da pomognemo ljudima koji su se našli u nevolji i spas traže u našoj državi.“

- pročitajte još: „Sve je dobro, samo nek’ odu“

Pretpostavlja se da će bolji vremenski uslovi verovatno pogodovati i većem prilivu migranata u BiH. Neven Crvenković, portparol UNHCR-a, kaže da migranstku krizu aktivno prati već tri-četiri godine i da je naučio da je veoma nezahvalno spekulisati ili biti nekakav prognozer. „Nažalost kada sagledamo čitavu situaciju na Srednjem istoku, u svim državama iz kojih ljudi beže, teško je pretpostaviti da će doći do smanjenja krize u dogledno vreme“, zaključuje Crvenković.

„Idem tamo gde ću da bude srećan“

Ministar Dragan Mektić tvrdi da se većina migranata, „99,9 odsto neće zadržati u BiH“, već namerava da ide u zemlje Zapadne Evrope.

Nidžara Ahmetašević takođe ne želi da spekuliše: „Kao volonterka koja ovo radi već tri godine nešto sam naučila: da ne pitam ljude kuda će dalje... Mislim da su toliko umorni i iscrpljeni, da su toliko mnogo stvari proživeli na putu, tako da pitati ih i tražiti od njih da vam bilo kakav plan u svom životu, nije u redu. Mislim da većina njih to i ne zna“

Sarajevska novinarka i aktivistkinja ipak prepričava reči jednog 18-godišnjeg Sirijca, koji već duže vreme putuje sam. „Kad sam ga pitala gde je krenuo, gde želi da ide, rekao mi je: ’Idem tamo gde ću da budem srećan“. Ako je BiH zemlja koja će mu omogućiti da bude srećan, on će ovde i da ostane. Međutim, ja nisam sigurna da BiH, ovakva kakva jeste, čini srećnim ikoga od nas koji živimo ovde i svakog dana razmišljamo barem jednom o napuštanju ove zemlje“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video