Migranti – „odgurnuti natrag“ sa EU-granice | Izbor iz štampe | DW | 06.08.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

Migranti – „odgurnuti natrag“ sa EU-granice

Brojni izveštaji svedoče o prisilnom i protivzakonitom vraćanju migranata sa granica Evropske unije. Na udaru kritike je grubo postupanje hrvatske policije, kao i to što takvu praksu toleriše Fronteks.

U tekstu pod naslovom „Odgurnuti natrag“ minhenski dnevni list Zidojče cajtung bavi se praksom nasilnog i protivzakonitog vraćanja izbeglica na hrvatsko-bosanskoj granici kod Bihaća od strane hrvatske policije.

„Stotine migranata iz Avganistana, Sirije ili Pakistana trenutno vegetiraju u jednom šatorskom kampu koji se nalazi na nekadašnjoj deponiji na periferiji Bihaća. Mnogi od njih pričaju da su pre toga već uspeli da pređu na hrvatsku teritoriju, ali da ih je tamošnja policija uhvatila i, bez da im je pružila mogućnost da podnesu zahtev za dobijanje azila, vratila nazad preko granice, delimično i uz upotrebu grube sile.

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman rajts voč (HRW) optužuje hrvatsku vladu da tim takozvanim ’puš-bekovima’ sistematski krši odredbe međunarodnog prava. A Amnesti internešenal optužuje druge države članice EU da saučestvuju u toj praksi: one zatvaraju oči pred grubim napadima hrvatske policije i uz to još finansiraju njene aktivnosti.“

Predsedničino priznanje primene sile

U nastavku teksta navodi se da hrvatska vlada te optužbe, koje su delimično potkrepljene video-snimcima, uvek odbacuje, ali da je hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović u jednom intervjuu za švajcarsku televiziju SRF na neki način tu praksu potvrdila, postavljajući istovremeno pitanje da li je to ilegalno. Ona je izjavila da „njena zemlja na toj granici štiti i granicu Evropske unije od ’ilegalne migracije’. A govoreći o optužbama za primenu nasilja rekla je da je ih je lično proverila.“ Autor teksta potom citira reči hrvatske predsednice: „Meni su ministar unutrašnjih poslova, šefa policije, kao i pripadnici policije na licu mesta zagarantovali da ne koriste preterano nasilje. Naravno da je malo nasilja potrebno kad se ljudi proteruju“!

Službenici Fronteksa na bugarsko-turskoj granici

Optužbe zbog kršenja ljudskih prava migranata: službenici Fronteksa na bugarsko-turskoj granici

Na kraju se u tekstu napominje da je „buduća predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nedavno bila u Hrvatskoj, gde je tamošnjoj vladi obećala podršku pri ulasku zemlje u šengenski prostor, čemu se Hrvatska nada.“

Fronteks na udaru kritike

Da problemi s primenom nasilja prema migrantima nisu ograničeni samo na hrvatsko-bosansku granicu, vidi se i iz medijskih napisao o delovanju EU agencije za zaštitu granica Fronteks. Tako se recimo onlajn-izdanje najtiražnijeg nemačkog lista Bild u tekstu pod naslovom „Fronteks toleriše nasilne ekscese na granicama“, osvrće na izveštaj objavljen u emisiji „Report-Minhen“ prvog programa nemačke javne televizije ARD. Tu su, u saradnji s istraživačkim novinarima iz britanskog „Gardijana“ i istraživačkog novinarskog centra „Korektiv“ objavljena brojna dokumenta koja potkrepljuju te optužbe.

„Izveštaji o Fronteksu dokumentuju, između ostalog. ’zlostavljanje migranata’, ’hajke sa psima’ i ’napade bibier-sprejem’ na spoljnim evropskim granicama. Optužbe se između ostalog odnose na osoblje zaduženo za čuvanje granica u Bugarskoj, Mađarskoj i Grčkoj. Kao agencija EU, Fronteks ima mogućnost da povuče svoje saradnike iz tih zemalja, ali Fronteks tu meru još nijednom nije preduzeo. Time ta agencija EU postaje saučesnik, kritikuje voditelj konsultativnog foruma Fronteksa Štefan Kesler.

-pročitajte još: Cinično ophođenje Nemačke prema izbeglicama

Osim toga, izveštaj donosi i citate iz jednog internog dokumenta Fronteksa iz kojeg proizlazi da su i sami službenici evropske agencije učestvovali u kršenju ljudskih prava. Tako su recimo maloletni migranti koji su bez pratnje bivali – proterivani, ili su izbeglice smirivane uz korišćenje lekova.“

List Bild citira i Andreasa Potakisa, opunomoćenika za ljudska prava grčkog parlamenta, čiji je zadatak, između ostalog, da posreduje u radu između Fronteksa i svoje vlade: „Agencija EU primenjuje niže standarde kada je reč o poštovanju načela pravne države od onoga što EU propisuje svojim članicama. Time EU gubi moralni autoritet“, smatra Potakis.

Priredio: Zoran Arbutina

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM