Mišljenje suda poraz srpske spoljne politike? | Politika | DW | 23.07.2010
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Mišljenje suda poraz srpske spoljne politike?

Međunarodni sud pravde je ocenio da deklaracija o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova nije protivna međunarodnom pravu. Beograd se nadao drugačijem ishodu. Da li će pritisak za priznavanje Kosova sada biti veći?

Deklaracija Kosova o nezavisnosti nije sporna

Deklaracija Kosova o nezavisnosti nije sporna

Odluka Međunarodnog suda pravde pokazuje da je Srbija imala neodgovornu spoljnu politiku, koja nije prihvatala upozorenja da se upuštanjem u jedan ovakav pravni proces rizikuje i ovakav ishod, ističe za Dojče Vele Aleksandar Fatić, iz Centra za bezbednosne studije. U Srbiji od samog početka nije bilo dovoljno svesti u javnosti i kod političara da i kosovski Albanci imaju neka prava, kaže Fatić:

„Mislim da je ovo mišljenje bilo očekivano. Mislim da je poslednjih dana i srpska politička elita postala svesna činjenice da nisu svi argumenti na njenoj strani. I pretpostavljam, ili se bar nadam, da će sada doći do nekih preispitivanja ukupne srpske spoljne politike. Jer se ovo može smatrati najvećim porazom srpske spoljne politike u prošlom i u ovom veku“.

Zanemaren princip ljudskih prava

Mi smo u Srbiji stalno navodili kako ne postoji pravo na samoopredeljenje nacionalnih manjina, kako je Ustavom definisan albanski narod, i da je relevantna međunarodno-pravna obaveza koja treba da reguliše to pitanje ona o nepovredivosti granica, navodi Fatić. Međutim, nepovredivost granica je jedan princip, ali i postoji i drugi u međunarodnom pravu a to je upravo pravo naroda na samoopredeljenje, kaže on za Dojče Vele:

„A ta dva, ponekad protivrečna principa, dovode se u ravnotežu primenom principa procene narušavanja ljudskih prava. Dakle, u svim situacijama u kojima za neki narod može da se ustanovi da su njegova ljudska prava sistematski kršena od strane države, u tim situacijama se procenjuje da pravo na samoopredeljenje preteže u odnosu na pravo države na nepromenjivost granica. I to je u suštini ta pravna logika koja je rukovodila sud da donese ovakvo savetodavno mišljenje. Taj drugi deo međunarodnog prava ovde uopšte nije uziman u obzir, i to je taj problem u pravnom i političkom razmišljanju srpske političke elite“.

Moguće da i Srbi na severu Kosova proglase nezavisnost?

Svetlana Đurđević Lukić, zamenik predsednika Foruma za međunarodne odnose, i koautor knjige „Međunarodno prisustvo na Kosovu 1999-2009“, smatra da je u ovom trenutku najbitnije kako će se stvari odvijati na samom Kosovu:

„Pretpostavljam da će biti velikog oduševljenja kod kosovskih Albanaca. Tako da se postavlja pitanje da li će to dovesti do ugrožavanja bezbednosti Srba s jedne strane, a sa druge strane na koji način će lideri na severu Kosova ovo tumačiti. Jer, moguće je da i oni to sagledaju kao mogućnost da i oni sami proglase, kao demokratski izabrani predstavnici, nekakvu nezavisnost od Kosova u sadašnjim granicama“.

Iako se sud trudio da to pitanje suzi, sasvim je moguće da se njegova odluka može tumačiti i kao blanko poziv na secesiju i u drugim svetskim oblastima, dodaje Svetlana Đurđević. U svakom slučaju, manevarski prostor Srbije sada nije preterano veliki. Jedina nada za Srbiju je da sada pokuša da sa zemljama koje se protive ovakvom tumačenju suda, preko Generalne skupštine UN i na drugim mestima, na neki način to pitanje drži otvorenim.

Kosovo je sada eksplicitan uslov za EU?

Sada je izvesno da će i ostale zemlje Evropske unije priznati Kosovo, i na taj način će se ispuniti namera međunarodne zajednice da 2010. bude finalna godina za rešavanje kosovskog statusa, ocenjuje Fatić. Takođe, može se očekivati i novi pritisak zapadnih zemalja na Srbiju, pre svega kada je reč o povezanosti Kosova i evropskih integracija:

„Kosovo je od ovog trenutka eksplicitan uslov za evropske integracije. S tim što ja mislim da evropske integracije nisu tako otvoreno u izgledu Srbije, bez obzira na njen odnos prema statusu Kosova. Evropske integracije su sve dalje od Srbije, regionalnu politiku više ovde faktički ne vodi Brisel nego Ankara. Srbija ima i mnoge druge probleme. Srbija ima novo Kosovo, koje se pojavljuje na teritoriji Sandžaka, ponovo zbog loše državne politike i mešanja u unutrašnje stvari islamske verske zajednice, i tu će biti velikih problema. Tako da mislim da je evropska priča za Srbiju sve dalja, i da ona može očekivati dodatno urušavanje sa ovakvom politikom“.

Srbija sada zavisi od toga koliko će preostalih pet zemalja EU imati snage i motiva, zbog svojih unutrašnjih problema, da istraju na svom stavu o nepriznavanju Kosova, kaže Svetlana Đurđević Lukić. Ukoliko i one priznaju Kosovo, to će prema njenim rečima samo pojačati pritisak na Srbiju da Kosovo bude uslov za dalje evropske integracije.

Ugrožene političke karijere i vladajuća koalicija?

Političke implikacije ovakve sudske odluke mogu biti i ugrožene karijere pojedinih političara, pre svega ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, ali i stabilnost vladajuće koalicije. Aleksandar Fatić smatra da ovakav debakl zahteva ostavke i promenu političkih elita, kao i nove izbore. Samo na taj način se može promeniti i srpska spoljna politika, jer nakon ove odluke niko više ne može tvrditi da ima legitimitet da vodi spoljnu politiku Srbije, kaže Fatić.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: N. Jakovljević

DW.COM