#MeToo stigao i do kineskih budista
3. avgust 2018.
Budistički hram Lungćuen je mirno mesto u severozapadnom predgrađu kineske prestonice. Vernici dolaze iz svih krajeva u Peking kako bi iskusili duhovnost u ovoj zvanično ateističkoj zemlji.
Međutim, oblak sumnje stoji nad ovim svetim mestom iz 10. veka i preti da uništi njegov ugled. Dva monaha iz hrama, inače inženjeri sa uglednog Cinghua univerziteta, izneli su niz ozbiljnih optužbi protiv starešine manastira: seksualno napastvovanje uz ucenu, kao i milionsku proneveru.
Optužbe su najpre objavljene u onlajn dokumentu od 95 strana, koji poseduje i DW. Sastoji se od pet poglavlja i pet dodataka, a priložene su i fotografije dopisivanja sa žrtvama kako bi potkrepili tvrdnje.
Prema tekstu, starešina je zloupotrebio podređeni odnos vernica i prislio ih na seksualne odnose. Izveštaji iz banke za 2015/16. pokazuju da je otprilike 1,3 miliona evra završilo na privatnom računu starešine. Do sada nije započeta policijska istraga, ali je u četvrtak državna Uprava Kine za verska pitanja objavila da će ispitati verodostojnost dokumenata.
Zaštita starešine kroz državnu cenzuru
U pitanju je starešina Ši Sjuečeng. Njegovo ime znači „iskrenost u porodici Ši". Svi monasi u Kini nose religijsko ime Ši - skraćeni oblik prezimena Šakjamunija, osnivača budizma. Sjuečeng je izuzetno moćan monah. Ovaj 51-godišnjak je predsednik Budističke asocijacije Kine. Ne samo da ovo telo rukovodi 33,000 pagoda širom zemlje, već i upravlja sa oko 240,000 monaha. Zvanična statistika ukazuje na to da u Kini ima 100 miliona budista.
Sjuečeng ne samo da ima dobre veze u budističkoj zajednici, nego i u kineskom političkom sistemu. Kao predsednik kineskog Odbora za religiju i mir, ima bliske veze sa Komunističkom partijom Kine.
Te veze su mu se isplatile, jer uživa zaštitu kineskih cenzora. Sjuečeng se obratio pismenim putem u ime Lungćuen manastira i žestoko odbacio optužbe, nazivajući ih izmišljotinama. Štaviše, podneo je prijavu za klevetu, te tvrdi da su svi izneti dokumenti lažni.
#MeToo stigao u Kinu
Iako je pokret #MeToo stigao u Kinu pre dosta vremena, za sada nije bilo krivičnih gonjenja.Ipak, mnoge optužbe za seksualno uznemiravanje su stigle do javnosti zbog kojih se određeni reditelji, akademski građani i televizijska lica suočavaju se sa kritikama. Optuženi imaju mnogo toga zajedničkog. Nastoje da budu javne ličnosti koje su bogate i imaju dobre veze, kao Sjuečeng. Niko od njih nije krivično gonjen.
Moćni kineski cenzori onemogućavaju javnu debatu, kaže aktivistkinja pekinške organizacije za zaštitu ljudskih prava Ženski glas, koja želi da ostane anonimna jer je nevladina organizacija pod pritiskom vlade - njihovi nalozi na društvenim mrežama su preko noći bili blokirani.
Internet – poslednja šansa za pravdu
„Ne postoje nezavisni izveštaji o optužbama, dok #MeToo izveštaji svakako imaju vrlo kratak životni vek", izjavila je aktivistkinja za DW. „Cenzori ih sklone najbrže što mogu."
Takođe, krivično delo seksualnog uznemiravanja problem je koji mora biti redefinisan u kineskom Krivičnom zakoniku, rekla je aktivistkinja. „Očigledno da ni kineska policija nije zainteresovana za ispitivanje mnogih seksualnih prestupa zabeleženih na kamerama u autobusima, metroima i širom zemlje", kaže aktivistkinja.
Čak i kada se desi da se pokrene krivični postupak, nema puno izgleda za pravdu. „Jedina stvar koju žrtva može da uradi jeste da optužbe iznese javno na internetu kako bi barem imala 'presudu' javnog mnjenja - iako ona kratko traje", izjavila je aktivistkinja. Dodaje da bi jedino rešenje bilo tužilaštvo koje savesno istražuje optužbe, i naravno, zemlja koja funkcioniše u skladu sa vladavinom prava.