Merlinka – potresna slika traganja za ljubavlju

Merlinka. Jednom mi je u noćnom programu na radiju upravo ona bila gošća. Da. Merlinka. Plavuša. Nije bila posebno lepa, ali šarmantna i luckasta svakako. Ponosna i prkosna. Bila je antiheroj. Izgledalo je kao da se bori protiv getoizacije, ali se svojim izborom života na margini društva sama strpala u geto. Geto beogradskih trandži (transvestita) koji su se bavili prostitucijom oko ulice Gavrila Principa pored beogradske železničke stanice. Pokušavala je da živi drugačije u sredini koja teško prihvata drugačijeg ili drugačiju ili drugačije.

Borila se i u mojoj emisiji za prava prostitutki... Za prava LGBT populacije. Nije odgovarala na pitanja, već je demonstrirala ono što je htela. Dohvatila se mikrofona i držala slovo. Pokušavao sam da je smirim i, i dalje postavljao pitanja, koja bismo dogovorili dok ide muzika, na koja nije odgovarala. Borila se. Za svoja prava. Da živi slobodno. Da prodaje ljubav i da bude ono što jeste.

Rođen u Zagrebu

Vjeran Miladinović Merlinka, rođen je u Zagrebu 1958. Majka ga nakon porođaja ostavlja u domu u koji je i sama bila smeštena do porođaja. Otac ga kasnije odvodi u okolinu Prokuplja gde živi kod babe. U Prokuplju kasnije živi sa ocem, maćehom i polubratom; završava školu i potom se seli u Beograd gde ubrzo počinje da se bavi prostitucijom.

Popularnost mu donosi uloga u Žilnikovom ostvarenju „Marble Ass“ ili „Dupe od mramora“, u kojem igra glavnu ulogu – sebe. Žilnik, provokativan, kontroverzan, zabranjivan u bivšoj Jugoslaviji, ali i u Nemačkoj, dobitnik je Zlatnog medveda na Berlinalu 1969. za film „Rani radovi“, a za „Marble Ass“ Tedi nagrade 1995. Nakon što je Vjeran u njegovom filmu iz 1985. „Lepe žene prolaze kroz grad“ odigrao epizodnu ulogu, susreću se slučajno nekoliko godina kasnije u Ulici Gavrila Principa na Vjeranovom „radnom mestu“, u jeku rata u BiH i u Hrvatskoj. Tada mu je Merlinka rekla, pričao je Žilnik na prošlogodišnjem festivalu, „Želimire vidiš kakva je situacija. Mi smo se nekada plašili da izađemo, jer su nas svi proglašavali ludacima i otkačenima, a danas se ta naša otkačenost i ne primećuje.“ Žilnik tada provodi nekoliko dana sa Vjeranom gde doživljava život beogradskih transvestita koji se bave prostitucijom što ga fascinira i dolazi na ideju da snimi „Marble Ass“. Nakon toga je Vjeran Miladinović Merlinka lansiran u zvezde. „Nije se skidao s televizije“, kazao je lani Žilnik. Vjeran Miladinović Merlinka objavio je i svoju autobiografiju naziva „Terezin sin“.

Vjeran – parče razbijenog ogledala

Nekoliko dana pre ubistva, rekao je da se više neće baviti prostitucijom. Merlinka je ubijena 2003. godine – zadavljena. Vjeran je potom udaran zidarskim čekićem. Telo je pronađeno u jednom kanalu u fazi raspadanja. Optuženi za njegovo ubistvo oslobođeni su zbog nedostatka dokaza. Za njeno ubistvo do sada niko nije odgovarao.

Reditelj predstave „Merlinkina ispovest“, koja je svoju premijeru imala pre tačno godinu dana, 30. januara 2014. u beogradskom Domu omladine, urađena je po njenoj autobiografiji „Terezin sin“, o razlogu zbog kojeg se bavio Vjeranom Miladinovićem Merlinkom je rekao: „Nikada ga nisam doživljavao kao nekog narodnog heroja LGBT populacije. Takođe me nikada posebno nije uveseljavala njegova scenska persona kroz koju je on tražio prihvatanje, potvrdu da to čime se bavi nije pogrešno i nije za osudu. Vjeran je meni fascinantan iz sasvim drugih razloga. Čitajući dramatizaciju (dramatizaciju je uradio Miladin Ševarlić prim. aut.) njegove autobiografije, imao sam utisak da je Vjeran poput parčeta nekog razbijenog ogledala. U tom parčetu, koje je zauvek izgubilo mogućnost da pruži jasan i celovit odraz, ogleda se raspad jednog karaktera, jedne porodice i jednog društva“, kazao je jednom prilikom Bodroža.

„Zaslužuje da se njime bavi umetnost“

„Vjeran je potresna slika traganja za ljubavlju na pogrešnim mjestima, on otelotvoruje tragične sudbine svih onih osoba koje su imale potencijala, darova, mentalnih i svih drugih sposobnosti da žive ispunjeniji i srećniji život, ali se to ipak nije desilo. Kod Vjerana mi je posebno potresna čežnja za ljubavlju koja isijava iz svake njegove rečenice, iz svake njegove misli, bila ona ispovedna, bila ona obraćanje Bogu ili pak ispunjena gomilom psovki kojima je želeo da šokira i privlači pažnju. Biće koje je toliko čeznulo za ljubavlju, duboko, do same svoje srži, i u toj čežnji koja se nikada nije ostvarila tragično sagorelo, zaslužuje da se njime bavi umetnost, postavljajući svoja večna pitanja koja večno i ostaju bez valjanog odgovora, o ljubavi, čežnji, autodestrukciji, usamljenosti, patnji...“, kazao je beogradski reditelj Stevan Bodroža.

Bodroža kaže da mu se čini da ljudi poput Vjerana postoje „upravo zato da bi u svom životu odslikali sve fundamentalne probleme ljudske egzistencije, da bi poslužili kao neki tragični primer, kao ogledalo koje će zauvek zarobiti našu pažnju, vraćati nas sebi kako bismo u tragizmu njihove sudbine reflektovali i proveravali sopstveni tragizam koji teško da ikad može da se poredi sa njihovim...“

Merlinkin „tragizam“ i primer su se našli i u samom naslovu beogradskog kvir festivala koji je početkom decembra 2014. u Beogradu priređen šesti put, a ovog petka (30. januara) održaće se i u Sarajevu u Art Kinu Kriterion. Festival će otvoriti dokumentarni film o Suzan Zontag, književnoj, političkoj i feminističkoj ikoni. Film se intimno i detaljno bavi životom žene koja je bila jedan od najprovokativnijih mislilaca XX veka. U nadi da neće biti kao što je to bilo lani, da ne podsećamo na huliganstvo, i da ga ostavimo u prošlosti.