Merkel se zalaže za „model Evropa“ | Evropa | DW | 25.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Merkel se zalaže za „model Evropa“

Nemačka kancelarka Angela Merkel je tokom debate u Bundestagu istakla pozitivnu sliku o Evropi. Ona je umerena optimistkinja i kada je u pitanju kriza u Ukrajini, mada opozicija oštro kritikuje politiku vlade.

Uoči susreta na vrhu Evropske unije, nemačka kancelarka je tokom generalne debate u nemačkom parlamentu, Bundestagu, upozorila na opasnost od dalje eskalacije kriza u Ukrajini i na Bliskom istoku. Pod utiskom zbivanja u Ukrajini i ofanzive islamističkih snaga ISIS u Iraku, ona se založila za „diplomatska rešenja“ koja bi trebalo da imaju prednost nad „drugim opcijama“.

Angela Merkel je izjavila da je predsednik Ukrajine Petro Porošenko načinio „hrabar korak“ proglasivši jednostrano primirje. Istovremeno je pohvalila ruskog predsednika Vladimira Putina koji je osudio obaranje helikoptera ukrajinske armije od strane proruskih separatista. Međutim, kancelarka takođe nije isključila mogućnost pooštravanja sankcija protiv Rusije u slučaju daljeg zaoštravanja krize u Ukrajini. Dalji koraci EU prema Ukrajini i Rusiji biće tema diskusija na predstojećem samitu na vrhu koji počinje u četvrtak (26.6).

Razlika u odnosu na 1914: dijalog postoji

Šefovi vlada i država Evropske unije samit će početi sastankom u Iperu, gde žele da obeleže stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata. Na bojnim poljima u Flandriji stradale su stotine hiljada vojnika. Kancelarka se u svom govoru posebno osvrnula na taj rat i katastrofu koja je zadesila Evropu početkom 20. veka. Ona je povukla i paralele sa sadašnjom napetom situacijom. Za razliku od 1914, danas vlada potpuno drugačija kultura dijaloga, a politički lideri međusobno razgovaraju, bez obzira na sve postojeće sporove.

„Gledano na duže staze, neće biti u pravu onaj ko je jači, već onaj na čijoj strani je jače pravo“, naglasila je Merkel. Ona je posebno preporučila EU kao model i za druge regione sveta.

Oštru kritiku na račun nemačke, odnosno evropske politike prema Rusiji, izneo je poslanik opozicione stranke Levica Gregor Gizi. Poslanički klub te stranke smatra da je odnos Evropske unije prema Rusiji pogrešan. „Prestanite sa sankcijama i pretnjama sankcijama“, zatražio je Gizi. On smatra da Nemačka, odnosno EU, od Ukrajine mora da zatraži da iz vlade u Kijevu izbaci „fašističke ministre“. Gizi pri tom misli na ministre iz Partije slobode.

Levica osuđuje nemačku spoljnu politiku

Gregor Gysi Haushaltsdebatte Bundestag 25.6.2014

Gregor Gizi - oštre kritike na račun vlade

Levica smatra da je spoljna i bezbednosna politika vlade u Berlinu zakazala na svim poljima. Kao dokaze za to, Gizi navodi razvoj prilika u Avganistanu, Iraku i Libiji, nakon vojnih intervencija Zapada. On je žestoko osudio politiku prodaje nemačkog oružja drugim državama. „Mi zarađujemo na svakom ratu“, razočarano je rekao Gizi: „Odustanimo od izvoza oružja, okrenimo se mirnom rešavanju sukoba.“

U debate je bilo reči i o budžetskoj politici vlade. Kancelarka Merkel govorila je o „ispunjenju obećanja koje se daje već decenijama“. Naredne godine Nemačka ne bi trebalo da pravi nove dugove i imaće izbalansiran državni budžet što je „istorijski cilj“. Merkel je rekla da je ta zemlja s velikim privrednim zamahom startovala u 2014. godinu, u kojoj se očekuje privredni rast od dva odsto. Nemačka je „stabilizujući faktor i motor privrednog rasta“ unutar evrozone, odnosno kompletne Evropske unije, smatra kancelarka.

Digitalizacija, minimalne nadnice, penzije, obrazovanje...

Kao najvažnije projekte u mandatu ove vlade (do 2017.) ona je navela dalji prelazak energetskih sistema na obnovljive izvore energije. To je „nacionalni, herkulovski zadatak“. Prioriteti su i dalja digitalizacija tehnologija, ali i celokupnog društva, a cilj je održavanje konkurentnosti nemačke privrede. Važan zadatak jeste i povećanje bezbednosti od napada hakera. Pri tome se vlada suočava sa zakonskim ograničenjima. „Potrebni su nam evropski standardi na tom polju, ali i globalna rešenja problema“, kaže kancelarka.

Vlada u Berlinu očekuje dodatne impulse tržištu rada nakon što je svuda uvedena minimalna nadnica od 8,5 evra. Kancelarka Merkel veruje i da je vrlo važna reforma penzionog sistema, kojom je ponovo uvedena opcija odlaska u penziju sa 63 godine starosti. Opozicija pozdravlja tu reformu, ali se ističe da je potrebno uvesti dodatne mere kako bi se izjednačile penzije na istoku i zapadu Nemačke. Levica smatra da je skandal to penzije nisu izjednačene i 24 godine nakon ujedinjenja zemlje.

„Ljudi su najvažniji kapital“

Gregor Gizi i kancelarka Merkel imaju potpuno suprotne stavove kada se povede reč o obrazovanju i istraživanju. Kancelarka je ukazala na to da je u te segmente uloženo više od 14 milijardi evra.

Gizi ukazuje na zaključke koji pokazuju da stepen obrazovanja u Nemačkoj zavisi od porekla učenika. U nemačkim i međunarodnim studijama već godinama se pokazuje da deca iz siromašnih ili useljeničkih porodica imaju lošije šanse i perspektive u školama.

„Vlada ne preduzima ništa protiv toga“, tvrdi Gizi. Angela Merkel je nasuprot tome izjavila da „ljudi predstavljaju najvažniji kapital Nemačke“.

Reklama