Merkel: Prvo o novcu, pa onda o „bregzitu“ | Evropa | DW | 27.04.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropska unija

Merkel: Prvo o novcu, pa onda o „bregzitu“

Bez obzira na to šta su zagovornici „bregzita“ obećavali Britancima ako budu glasali za izlazak iz EU, izjava nemačke kancelarke u Bundestagu jasno pokazuje koliko će za Britance taj odlazak da bude i „tvrd“ i skup.

„Mišljenja smo da pregovore o tome ne možemo da vodimo tek na kraju“!, rekla je kancelarka Angela Merkel u izveštaju vlade pred parlamentom. To je stav Berlina u raspravi o milijardama koje Velika Britanija duguje Evropskoj uniji i koje bi trebalo da plaća i nakon planiranog odlaska iz Unije 2019.

Nemačka kancelarka izjavila je da postoje tri glavna cilja u pregovorima sa Londonom koji zaista mogu da počnu tek nakon parlamentarnih izbora u Velikoj Britaniji početkom juna. Prvi je zagarantovati prava građana Nemačke i drugih zemalja Evropske unije u Velikoj Britaniji, a drugi bi bio da se spreči šteta koju bi mogla da pretrpi čitava Evropska unija. Kao treće, Angela Merkel smatra da bi to trebalo da bude povod kako bi se ojačala saradnja između ostale 27 članice.

Evropska unija, tvrdi kancelarka pred poslanicima Bundestaga, ima interesa da Velika Britanija bude snažna i perspektivna zemlja. Ali kao zemlja van Unije, ona ne može da ima ista prava kao i članica. Predsednica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) dodala je kako u Velikoj Britaniji „očigledno tu još postoje neke iluzije“.

Merkel: EU je složna

Kancelarka je isto tako izvestila da postoji „velika sloga“ među preostalih 27 zemalja-članica o načinu i stavovima u pregovorima o napuštanju Velike Britanije. U to se uverila u razgovorima proteklih nedelja: „Možemo poći od toga da će iz Saveta EU 27 zemalja doći jasna poruka zajedništva“, rekla je Merkelova. Lideri EU će ove subote (29.4.) i formalno odlučiti o smernicama pregovora sa Velikom Britanijom. One će biti i osnova za Evropsku komisiju kojoj će krajem maja biti poveren zadatak vođenja pregovora.

Nemačka kancelarka se u svom obraćanju Bundestagu osvrnula i na zbivanja u Turskoj. Ona je još jednom pozvala Ankaru da se pridržava „osnova pravne države“, ali je ponovo upozorila i na opasnost da Turska okrene leđa Evropi. „Konačan raskid Turske od Evrope – ali i Evrope od Turske – ne bi bio ni u nemačkom, ni u evropskom interesu“, rekla je Merkelova. „Mudro i jasno ćemo da razgovaramo u krugu Evropske unije o tome koje tačne posledice bi smatrali primerenim u pojedinim trenucima.“ Turska između ostalog mora da se izjasni i o velikoj zabrinutosti koju je izazvalo sprovođenje referenduma o promenama Ustava u toj zemlji. Nemačka kancelarka spomenula je i sudbinu nemačko-turskog novinara Judžela: „Da kažemo sasvim jasno: nije spojivo s pravnom državom da neka izvršna vlast, kao što je u ovom slučaju Turska, unapred donese osudu, što je sasvim jasno urađeno u slučaju Deniza Judžela.“

Berlin Wagenknecht in Rede vor dem Bundestag

Sara Vagenkneht: Onaj ko želi zajedničku Evropu, ne sme da je svodi samo na „mašinu za uništavanje socijalne pomoći“

„Nemačka je glavni krivac za raspad EU“

Nakon kancelarkinog izveštaja o radu vlade, povela se i rasprava koju je otvorila liderka opozicije iz stranke Levice Sara Vageneht. Ona je optužila kancelarku da njena vlada u stvari vodi politiku koja je neprijateljska prema Evropi: „Evropskoj uniji preti da se raspadne“, a Nemačka je tu glavni krivac. Onaj ko želi zajedničku Evropu, ne sme da je svodi samo na „mašinu za uništavanje socijalne pomoći“. Liderka Levice takođe smatra da Evropska unija i u pregovorima s Velikom Britanijom sada želi da pruži zastrašujući primer kako bi odvratila takve namere u nekim drugim zemljama. Ipak, ta političarka upozorava da „onaj ko misli da mora da primeni mere zastrašivanja kako bi obezbedio zajedništvo Evrope – taj je već odavno napustio ideju Evropske unije.“

Vagenehtova je takođe zatražila od vlade da prekine postupak ratifikacije trgovinskog sporazuma sa Kanadom CETA, ali i da Berlin zatraži promene u evropskim sporazumima u kojima se daje prioritet prometu kapitala kroz Uniju. Kada je reč o Turskoj, opozicionoj političarki je i ova reakcija Nemačke – suviše blaga. Ako se ta zemlja „očigledno pretvara u islamističku diktaturu“, onda je, smatra, nemoguće da se s njom i dalje vode pregovori o pristupanju Evropskoj uniji.

dw(agencije)