Merc i Tramp – stalni usponi i padovi

Fridrih Merc je rado naglašavao da ima dobar lični odnos s Donaldom Trampom – kao jedan od retkih evropskih državnika. Tokom svoje prve godine na dužnosti kancelara, Merc je tri puta posetio Trampa u Beloj kući. Oba susreta protekla su u srdačnoj atmosferi, iako su kritičari u samoj Nemačkoj kasnije tvrdili da se kancelar dodvoravao predsedniku. U svakom slučaju, činilo se da su transatlantski odnosi stabilizovani u turbulentnim vremenima.

A onda – jedna kritika Merca da SAD nema jasnu strategiju u ratu s Iranom i da je Iran ponizio Sjedinjene Države . To je kod Trampa izazvalo pravi izliv besa. Na svojoj platformi Truth Social uzvratio je da Merc „nema pojma o čemu govori“. I još je dodao da nije „nikakvo čudo što Nemačkoj ide tako loše“.

Vojne i ekonomske posledice

Ubrzo nakon toga Tramp je najavio da će u roku od godinu dana 5.000 američkih vojnika biti povučeno iz Nemačke. Kasnije je izjavio da će ih biti povučeno „još znatno više“.

Takođe, krstareće rakete Tomahavk, koje je Trampov prethodnik Džo Bajden obećao za odbranu od mogućeg ruskog napada, za sada neće biti raspoređene u Nemačkoj. Stručnjaci to smatraju ozbiljnijim potezom od samog povlačenja vojnika. „Tako nastaje važna praznina u sposobnosti odvraćanja Rusije, koja se evropskim oružjem može popuniti tek nekad kasnije“, ocenio je vojni stručnjak Karlo Masala sa Univerziteta Bundesvera u Minhenu za nedeljno izdanje lista „Velt“.

Uz to je došla i najava povećanja carina na uvoz automobila iz Evropske unije sa 15 na 25 odsto. Ekonomista Klemens Fuest odmah je upozorio na novu recesiju. „Povećanje carina pogađa nemačku automobilsku industriju koja se nalazi u ionako teškoj situaciji.“

Merc je, pak, u razgovoru na prvom programu nemačke televizije umanjio značaj Trampove najave o smanjenju broja vojnika. Rekao je da to nije ništa novo. Takođe je odbacio povezanost sa sukobom njih dvojice: „Ne postoji nikakva veza“, rekao je.

Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljnu politiku za DW podseća da je Tramp tokom svog prvog mandata pretio još većim smanjenjem broja vojnika: „U leto 2020. govorilo se o 12.000 američkih vojnika koji bi trebalo da budu povučeni iz Nemačke, takođe kao ’kazna’. Nakon pobede Džoa Bajdena na izborima do toga ipak nije došlo.“ Ni sada nije sigurno da li će Tramp tu svoju najavu i da sprovede, a sama pretnja i nije neko iznenađenje. „U tom smislu, razdor nije toliko ozbiljan“, smatra Hof.

Merc u Vašingtonu – nakratko „prijatelji“

Transatlantski odnosi od početka drugog Trampovog mandata doživeli su nekoliko uspona, ali još više padova. Merc još nije bio kancelar kada je Tramp u februaru 2025. javno ponizio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Merc je tada rekao: „Najkasnije nakon Trampovih izjava jasno je da je tom delu Amerikanaca sudbina Evrope uglavnom nevažna.“ Merc je svoj prioritet tada opisao kao angažman da „Evropa korak po korak postane nezavisna od SAD“.

Tokom godine odnosi su se dodatno pogoršavali. Američke carine na evropsku robu posebno pogađaju nemačku izvozno orijentisanu privredu.

Uprkos svim sukobima – ili upravo zbog njih – Merc je početkom juna 2025. otputovao u Vašington u svoju prvu zvaničnu posetu. Susret je prošao bolje nego što se očekivalo, verovatno i zato što je Merc mogao tamo da istakne kako Nemačka sada znatno više ulaže u odbranu, kako je to Tramp i zahtevao.

Sve veće napetosti

Ali od kraja 2025. događaji se ubrzano nižu: u novoj nacionalnoj bezbednosnoj strategiji koja je obelodanjena krajem prošle godine, američka administracija upozorava Evropu da joj preti „civilizacijska propast“ zbog migracija. Istovremeno se u tom dokumentu kompletna zapadna hemisfera proglašava područjem američkog uticaja.

Zatim se početkom godine dogodio napad američkih specijalnih snaga na Venecuelu i otmica predsednika Nikolasa Madura. Kancelar Merc reagovao je oprezno i pravnu situaciju opisao kao „komplikovanu“ – iako je ta akcija očigledno bila u suprotnosti s međunarodnim pravom .

Nedugo zatim Tramp preti da će, ako bude potrebno i silom, da preuzme Grenland, koji pripada Danskoj. Jedinstven evropski stav da je to potpuno neprihvatljivo – posebno prema NATO-savezniku – očigledno je delovao: Tramp je odustao od te teme i više je ne spominje.

Još jedna poseta kancelara Trampu u martu 2026, ubrzo nakon početka rata s Iranom, ponovno prolazi pozitivno. Tada Merc uoči pre polaska kaže da ne želi da „podučava“ Trampa međunarodnom pravu. To nailazi na dobar odjek. Tramp naziva kancelara „prijateljem“ i „izvrsnim vođom“. Ali i tada se u Evropi čuju prigovori da se Merc dodvorava Trampu – i to na račun drugih: javno je podržao Trampovu kritiku da Španija suviše malo izdvaja za odbranu.

Merc želi da smiri situaciju – da li to želi i Tramp?

Strategija kancelara prema Trampu dugo je bila povremena, oprezna kritika, uz nastojanje da se Tramp zadrži na strani Nemačke i Evrope. Prevelika je zavisnost od Vašingtona, naročito u vojnom smislu i u kontekstu podrške Ukrajini.

Nakon najnovijeg sukoba Merc je na televiziji naglasio da ne odustaje od transatlantskih odnosa: „Ne odustajem ni od saradnje s Donaldom Trampom.“ Ove godine on će imati još nekoliko prilika za lične razgovore, recimo u junu na sastanku G7 u Francuskoj ili u julu na samitu NATO u Turskoj. Pitanje je, međutim, da li i Tramp želi da nastavi saradnju s Fridrihom Mercom.

Hening Hof iz Nemačkog društva za spoljnu politiku je prilično optimističan: „Kancelar može da zatraži direktan razgovor s američkim predsednikom, da smiri situaciju i da ponudi rešenja, kako bi Nemačka, nakon završetka rata, mogla da pomogne u stabilizaciji situacije u Persijskom zalivu i obnovi slobode plovidbe.“

Slanje nemačkog broda za razminiranje „Fulda“, koji već plovi ka Sredozemlju, primer je takve ponude. A pored toga: „Ako ne kod Trampa, a onda barem među mnogim republikanskim kongresmenima i dalje prevladava svest da snažno vojno prisustvo SAD u Nemačkoj i Evropi predstavlja prednost i za same Sjedinjene Države. Bez nje SAD dugoročno više ne bi bio svetska sila“, smatra Hof.