„Megalomanija u Beogradu“ | Izbor iz štampe | DW | 26.11.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Izbor iz štampe

„Megalomanija u Beogradu“

Švajcarski list Tagesancajger naziva spomenik Stefanu Nemanji na Savskom trgu u Beogradu „najmonumentalnijim na Balkanu“. Cena je nepoznata, spomenik kičast i izraz „novog nacionalizma“, glase neke od kritika.

„Oleg Naškarjov od avgusta skoro da nije imao slobodan dan. U srpskom glavnom gradu Beogradu ovaj čovek iz Moskve, po obrazovanju raketni inženjer, rukovodi podizanjem spomenika teškog 80 tona. Kad svi delovi od 58 tona bronze budu zavareni preko metalnog jezgra, kad proradi podzemni uređaj za klimatizaciju i svetlo, i udno spomenika bude završen prostor za posetioce u koji staje pedeset ljudi, srednjovekovni vožd Stefan Nemanja gledaće u nebo nad Beogradom – sa visine od 26 metara“, počinje reportaža u švajcarskom Tagesancajgeru.

„Biće to najveći spomenik na Balkanu“, prenosi list reči Naškarjova. Do kraja godine bi, dodaje se, predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogao da otvori obnovljeni Savski trg.

-pročitajte još: Spomen-obeležje za Poljsku pre nego što umru poslednji svedoci

U reportaži novinara Florijana Hasela, koja je u sličnoj verziji ranije objavljena u minhenskom Zidojče cajtungu, zgrada železničke stanice pred kojom će biti spomenik opisuje se kao „arhitektonsko remekdelo“ koje je izgrađeno 1884. i bilo je simbol veza nezavisne Srbije sa Evropom.

„Od pre dve godine stanica nije u funkciji – glavno železničko čvorište je izmešteno mnogo kilometara od centra Beograda. Na Savskom trgu će biti posađeno 250 stabala, a trgom će ubuduće dominirati monument Stefana Nemanje“, piše dalje Tagesancajger.

Navodeći da „svaki školarac“ u Srbiji zna istoriju Nemanjića čija epoha u Srbiji važi kao „zlatno doba“, novinar piše da je „najveći spomenik Balkana ujedno jedan od najspornijih“.

Navodi se da na kritike da je spomenik nepriličan mestu, preveliki i groteskan, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić odgovara da bi se isto tako moglo tvrditi da su Ajfelova kula ili Kip slobode preveliki. „Ovo je veliki trg kojem treba veliki spomenik“, dodao je Vesić.

Detalj budućeg spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu

Detalj budućeg spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu

Pišući o protestu stručnjaka, Tagesancajger citira Milenu Dragićević-Šešić, profesorku Fakulteta dramskih umetnosti, koja kaže da su u vreme Jugoslavije u Beogradu bili negovani „izvanredan moderni urbanizam i javna arhitektura“. Odluke su tada, kaže, donosili pravi stručnjaci i raspisivani su pravi međunarodni konkursi.

„Nasuprot tome, danas se u Beogradu na osnovu neprozirnih odluka grade pevajuće fontane, bezlični poslovni i tržni centri, koji bi mogli biti bilo gde. I spomenici koji se odlikuju monumentalnošću i kičom“, dodala je Dragićević-Šešić.

List navodi da je „lično Vučić formirao žiri za raspisivanje konkursa i izbor rešenja za spomenik Stefanu Nemanji. Šef žirija nije bio kakav nezavisni stručnjak, nego Nikola Selaković, najpre Vučićev ministar pravde, nakon preseljenja u predsedničku palatu njegov šef kabineta, a od kraja oktobra ministar spoljnih poslova Srbije.“

Švajcarske novine dodaju da su rad žirija pratile kontroverze, kao kada je skulptor Miodrag Živković napustio žiri optužujući Selakovića da je na silu progurao idejno rešenje Aleksandra Rukavišnjikova. Jedan raniji rad ruskog skulptora je moskovski list Komersant nazvao „monumentalnom propagandom“, piše Tagesancajger.

List ističe da je javnosti nepoznata cena spomenika Stefanu Nemanji, kao i to „da li će se plaćati novcem ili političkim ustupcima Rusiji“. Vesić takođe ne navodi cenu jer je, kako kaže, taj je posao vodila Vlada, a ne Grad.

Tagesancajger zaključuje da „spomenik Nemanji paše u zvanični istorijsku politiku“ u čije se heroje ubraja i Gavrilo Princip. „Gde Srbi nisu heroji, onde su žrtve. Do danas su tabu srpske svireposti u balkanskim ratovima devedesetih, bez obzira da li se radi o Hrvatskoj, Bosni, ili ubistvima i proterivanju Albanaca na Kosovu“, zaključuje novinar Florijan Hasel.

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama