„Mešavina nade i bola“ | Mozaik | DW | 03.01.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

izložba

„Mešavina nade i bola“

Zatvorenička ćelija baš i nije mesto inspiracije. No zatočenici američkog logora Gvantanamo ipak stvaraju umetnička dela koja su sad dostupna i široj publici. Kontroverzna izložba je sada postavljena na Menhetnu.

„Prva umetnička terapija pokrenuta je krajem 2008“, piše zatočenik D.A. u katalogu izložbe. Zapravo se radi o Alžircu Djamelu Amezianeu koji je u logoru u zalivu Gvantanamo na Kubi proveo 11 godina, od 2002. do 2013. Na podsticaj terapeuta Djamel se prihvatio slikanja i otada su nastala mnoga ulja na platnu. Pejzaži, havarije brodova i uvek iznova stabla, kuće... To je bio, kako kaže, njegov „prozor u svet“.

 - pročitajte još: Psiholozi CIA – teoretičari mučenja

Sve je to ispričao kustosima izložbe „Oda moru: umetnost iz Gvantanama“ koji su njegove slike odabrali za izložbu koja je postavljana u President´s Gallery u Njujorku. Ovde su izloženi radovi osmoro zatočenika koji pružaju uvid u psihofizičko stanje ovih nesvakidašnjih umetnika. Među 36 izloženih dela u oči upada akvarel „Vrtoglavica“ Amara al Balučija.

Sporni izložbeni koncept

Nakon što je galerija u novembru najavila ovu neobičnu izložbu, u javnosti su usledile žestoke reakcije. Logor je uspostavljen odmah nakon terorističkih napada 2001. a u njemu je na početku bilo smešteno oko 780 zatočenika zbog sumnje u povezanost s islamističkim napadima. Mnogi od njih međutim, tokom svih ovih godina nisu ni optuženi ni osuđeni.

Nakon dolaska predsednika Baraka Obame na vlast 2009. uslovi za zatvorenike su poboljšani. Osim pristupa medijima, zatočenicima je omogućeno i bavljenje umetnošću u sklopu terapije. Vojna uprava zatvora je uočila da terapija umetnošću pozitivno deluje. Obama nikad nije ispunio obećanje da će zatvoriti zloglasni zatvor.

Od osmorice autora koji su zastupljeni na izložbi u Njujorku četvorica su već na slobodi. Dosad je ovu, pomalo skrivenu galeriju na jugu Menhetna, posetilo svega petstotinak ljudi. Ali zanimanje za izložbu je veliko. Dosad je internet-stranicu izložbe, kako kaže kustoskinja Erin Tompson, posetilo preko 20.000 ljudi.

„More je sloboda“

Digitalni katalog sadrži i pisma, pesama i video-zapise koje su snimili zatvorenici. Među njima je i video Mansura Adajfija u kojem priča o tome kako kroz slike iskazuje svoja osećanja. „Neki crteži su bili mešavina nade i bola. More je za mene sloboda. Jer more niko ne može da kontroliše“, kaže Adajfi. On je pušten iz Gvantanama 2016. godine.

 - pročitajte još: Gvantanamo ponovo stiže Štajnmajera

U Gvantanamu su zatočenici samo anonimni brojevi. Na izložbi u Njujorku ovi brojevi postaju ljudi, umetnici. Ovde se može saznati o njihovom poreklu, dosadašnjem životu. Slike, tekstovi i crteži zatočenicima, kako kažu kustosi, vraćaju deo identiteta.

No nova vlada u Vašingtonu očito ne gleda blagonaklono na ovakve umetničke izlete u svet. Pentagon je nedavno objavio da su dela isključivo vlasništvo države i ubuduće ih je zabranjeno iznositi iz Gvantanama. Umetnička dela se mogu vidjeti na internetu.

„Mi želimo da ljudi vani ne misle da smo mi sami negativci. Mi nismo ekstremisti i ne mrzimo lepe stvari“, komentariše svoje delo zatočenik Moat al Alvi. Za njega su njegovi crteži prvi korak ka svetu koji ga čeka izvan bodljikave žice Gvantanama.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM