Mađarska: Da li će sada i za Rome sve biti bolje?

Jedan od najemotivnijih trenutaka smene vlasti u Mađarskoj dogodio se početkom maja – neposredno nakon što je novi parlament u Budimpešti svečano konstituisan, grupa dece u belim košuljama ulazi u plenarnu salu raskošne zgrade. Većina njih su Romi.

Oni pevaju i sviraju na tamburama. Ne bilo koju pesmu, već nezvaničnu himnu mađarskih Roma: „Zelena je šuma, zelen je brežuljak“.

Mnogi poslanici imaju suze u očima. Kao i mnogi od desetina hiljada ljudi koji napolju, na trgu ispred parlamenta, preko velikih ekrana prate ovaj simbolični trenutak smene vlasti. Među njima je i Aladar Horvat, jedan od najpoznatijih mađarskih romskih aktivista za građanska prava i jedan od prva tri romska poslanika u istoriji Mađarske. On kaže: „I meni su krenule suze. Bilo je kao da smo konačno došli kući.“

Novi mađarski premijer Peter Mađar ovim nastupom dece ispunio je lično obećanje. Tamburaški ansambl je upoznao u novembru 2025. godine tokom posete selu Šikešd u južnoj Mađarskoj – i članovima obećao da će ih pozvati u parlament ako njegova stranka Tisa (Poštovanje i sloboda) pobedi na izborima.

Dana 9. maja 2026. nije ostalo samo na tom jednom gestu. Nakon konstituisanja parlamenta, na stepenicama ispred zgrade nastupa i lezbejska romska pevačica Ibolja Olah. Ona izvodi melanholičnu patriotsku pesmu „Postoji jedna zemlja – Mađarska“. Olah je godinama bila meta napada nacionalista koji nisu želeli da ona izvodi tu pesmu. Mađar ju je takođe pozvao. Nakon nastupa je grli.

Istorijski trenutak u Evropi

Novi mađarski premijer ima izuzetan osećaj za simboličku politiku. Ponekad time ispisuje istoriju: scene od 9. maja u i ispred mađarskog parlamenta predstavljaju istorijski trenutak za Rome u Mađarskoj, ali i u Evropi. Nikada ranije u evropskoj istoriji pripadnici ove manjine nisu bili tako demonstrativno uključeni u simbolični trenutak smene vlasti – i to u trenutku kada je okončano 16 godina autoritarnog režima: režima Viktora Orbana, koji je bio izrazito neprijateljski nastrojen prema Romima.

Međutim, nije se sve svelo samo na simbolične gestove. U stranci Tisa, Petera Mađara, u parlamentu su četiri romska poslanika. Jedan od njih, Krištijan Kesegi, pedagog i dugogodišnji direktor dopunske škole, izabran je za prvog Roma u mađarskoj istoriji na mesto potpredsednika parlamenta.

Peter Mađar se kao novi premijer više puta oštro izjasnio protiv diskriminacije Roma. Na primer, u parlamentu je osudio poslaničku grupu krajnje desničarske stranke Naša domovina, jer su 9. maja demonstrativno napustili plenarnu salu kada je nastupao dečiji ansambl iz Šikešda. „Sram vas bilo!“, rekao je poslanicima. Okretanje leđa deci zbog njihovog porekla je neprihvatljivo.

Radikalna promena tona

Za mađarske Rome sve što se dešava od 9. maja ima neprocenjiv značaj – radikalnu promenu tona. U zemlji zvanično živi oko 300.000, a prema nezvaničnim procenama i do 800.000 Roma. Pod Orbanovim sistemom oni su sa vrha vlasti često bili kolektivno omalovažavani kroz šokantne uvredljive izjave.

Sam Orban je 2012. svoju „novu politiku prema Romima“ na jednom romskom kongresu predstavio rečima da „svako mora da radi“, jer „od kriminala se ne može živeti“. U januaru 2026. tadašnji ministar saobraćaja Janoš Lazar nazvao je Rome „unutrašnjom rezervom“ radne snage koju treba „iskoristiti“ kako bi se „čistili prljavi toaleti u InterCity vozovima“.

Na socioekonomskom planu, velika većina Roma u poslednjih 16 godina sve dublje je gurana u kastinski sistem državne zavisnosti na margini društva. Odrasli Romi gurani su u opštinske radne programe, što je za mnoge bila slepa ulica na tržištu rada. Za romsku decu i omladinu učvrstio se sistem obrazovne segregacije i nejednakosti. Tokom izbora Romi su sistematski potkupljivani kako bi glasali za Orbanovu stranku Fides. Korumpirani romski političari su služili za legitimisanje te politike.

„Stranka Tisa misli drugačije“

Mađar i njegova stranka Tisa obećavaju da će te prakse promeniti. U izbornom programu postoji posebno poglavlje o tome. U njemu se navodi da Orbanov sistem prezire Rome i ne veruje u njih. „Stranka Tisa misli drugačije“, stoji u programu. U njemu se najavljuje reforma opštinskih radnih programa, ukidanje školske segregacije, kao i poboljšanje stambenih uslova i zdravstvene zaštite Roma.

Ništa od toga nije potpuno novo – socijalno-liberalni mađarski političari to obećavaju već decenijama. Ipak, može se poverovati da Peter Mađar to zaista misli ozbiljno. Jer u Mađarskoj se čak i sa dobrom politikom prema Romima, ili samo sa simboličkim gestovima, može više glasova izgubiti nego dobiti.

Romski predstavnici čekaju

Ipak, neke istaknute ličnosti mađarskih Roma za sada čekaju da vide da li će se promena tona pretvoriti u konkretna dela. Na levičarskom portalu „Mérce“, poznata sociološkinja Angela Koce piše da je višedecenijsko iskustvo Roma da se koriste u izbornim kampanjama i simbolički, radi demokratske legitimacije. Međutim, kada se dele funkcije, stručnjaci iz redova Roma ređe dolaze u obzir.

Aktuelni primer je imenovanje državnih sekretara u Mađarovoj vladi. Među njima nema nijednog Roma ili Romkinje, što je izazvalo razočaranje među romskim predstavnicima. Stručnjakinja za obrazovanje Silvija Senasi ističe da mora važiti princip: „Ništa o nama bez nas“.

Iskoristiti šansu

Aktivista za građanska prava i predsednik mađarskog Romskog parlamenta Aladar Horvat takođe ističe da Romi samo delimično učestvuju u konsultacijama sa novom vladom. Održan je konstruktivan sastanak sa novom ministarkom obrazovanja Judit Lanert, ali se već nedeljama čeka sastanak sa vladinom poverenicom za socijalnu politiku Krištom Bodis.

Za konačnu procenu politike prema Romima, kaže Horvat, još je rano. „Pitanje je još da li se radi o šminkanju ili promeni sistema?“, kaže on za DW. „Mnogo zavisi od Petera Mađara. Ako uspe da ubedi većinu da su Romi isto toliko Mađari kao i svi drugi, postaće jedan od velikih državnika. Istorija retko daje drugu šansu za promenu sistema, kakvu Mađarska sada ima. Nadam se da će Mađar tu šansu iskoristiti.“