Mateo Renci - put do vrha

Italijanski mediji već danima bruje o „predavanju štafete“, ali samo svrgavanje premijera Enrika Lete odigralo se prilično brzo. Većina članova Demokratske partije (PD) glasala je u četvrtak (13.2.) za odlazak Lete sa mesta premijera Italije. Na čelu te pobune bio je predsednik stranke Mateo Renci, koji namerava da lično predvodi italijansku vladu. Nakon što je Leta u petak (15.2.) podneo ostavku predsedniku Đorđu Napolitanu, Renci se nalazi na samo korak od tog cilja.

Gradonačelnik Firence Mateo Renci tek nedavno je izabran za predsednika partije, a u poslednjih nekoliko nedelja kritikovao je vladu svog partijskog kolege zbog neodlučnosti i oklevanja da se otpočnu teške reforme. Sada obećava dramatični zaokret. „Svi zajedno moramo da se izvučemo iz kaljuge“, izjavio je Renci. „Ne radi se samo o primopredaji vlasti. Ne radi se o produžavanju u istom smeru, već o drugačijim ciljevima i drugačijem tempu.“

Medijska zvezda

Renci je čovek koji se upečatljivo izražava. Jedan od razloga za njegov brzi politički uspon jeste i pažnja medija kojom taj političar ume da se služi. Renci ima 39-godina, što znači da je politički proizvod Berluskonijevog doba, a uz to je radio u marketinškoj agenciji u vlasništvu njegove porodice. U javnosti se predstavlja kao čovek koji je spreman da razmontira staru partijsku elitu. Sada mu je potreban samo blagoslov predsednika Napolitana da zauzme položaj koji je oduvek želeo.

Doduše, Renci je već dobio blagoslov Silvija Berluskonija. Veteran italijanske politike ranije je pokušao da zavrbuje Rencija za njegovu stranku „Forca“. Ta dva političara susrela su se uoči obračuna sa Letom u Demokratskoj partiji. Zvanična svrha tog sastanka bila je da dogovore pravni okvir za novi izborni zakon, ali posmatrači tvrde da se verovatno razgovaralo i o novoj vladi.

Iako Berluskoni i Renci pripadaju suprotstavljenim taborima, obojica važe za fleksibilne političare, obojica su gladni medijske pažnje i obojica vole da govore o radikalnim promenama.

Izbori ne rešavaju probleme

Renci će najverovatnije biti treći premijer Italije od 2011 koji će na funkciju doći bez izbora – nakon Montija i Lete. Ipak, Renci tvrdi da bi glasanje bilo greška: „Mogli biste da pomislite da će izbori pročistiti situaciju, ali postoji jedna mana: u trenutnoj situaciji, ne bi rešili ni jedan od problema sa kojima se suočavamo.“

Istovremeno, ankete pokazuju da bi većina Italijana ipak volela da izađe na birališta, kao i da u samoj Rencijevoj partiji postoji zabrinutost da će Silvio Berluskoni ponovo ojačati.

U medijima je Mateo Renci predstavljen kao čovek koji se suočava sa problemima i koji ih rešava. Često se slika na biciklu u Firenci, dok otvara nove zgrade, ili kako u gumenim čizmama obilazi područja ugrožena poplavama. Nedavno je najavio novi paket reformi za boru protiv nezaposlenosti na nivou cele države.

Uzdržane reakcije

Uprkos tome, Italijani ostaju rezervisani. Već su čuli isuviše praznih obećanja sa političke scene. „Kada je Renci postao predsednik partije, trebalo je da podnese ostavku na mesto gradonačelnika Firence“, kaže jedna žena iz Toskane. „Umesto toga, on gomila funkcije, kao i svi političari“. „Čak i ako Renci bude bolji, trebaće mu bar 15 godina da se nešto promeni“, kaže jedan čovek iz Milana.

Da bi se izborio sa tom rezignacijom, Renciju će biti potrebno više od političkih govora. Potrebna su dela, i većinska podrška u italijanskom parlamentu. Politička natezanja će se nastaviti.

Autori: Kirstin Hauzen / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković