Masovna psihoza je u prirodi potrošačkog društva | Politika | DW | 21.04.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Intervju

Masovna psihoza je u prirodi potrošačkog društva

Širom sveta porastao je strah zbog korona-virusa, ali i zbog privredne i socijalne krize. To je osnovni rezultat aprilskog istraživanja Galupa koje za DW analizira predsednik tog instituta, sociolog Kančo Stojčev.

DW: Galup je u aprilu sproveo istraživanje javnog mnjenja u 17 zemalja, između ostalog i u Nemačkoj, Indiji, Italiji, Bugarskoj, Rusiji i SAD. Šta je novo u toj anketi u poređenju sa onom iz marta ove godine?

Kančo Stojčev: U poslednjih nekoliko nedelja strah od korona-virusa povećao se u gotovo svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem. Na primer, u SAD se broj ljudi koji se plaše da bi oni ili članovi njihovih porodica mogli da se razbole povećao za 25 odsto. I na Tajlandu, u Švajcarskoj, Argentini, Austriji i Japanu se sada više ljudi boji tog virusa.

S druge strane, u Italiji se stanovništvo izgleda naviklo na koronu – tamo se zabrinutost zbog virusa smanjila za devet procenata. Čini se da je italijansko društvo prevazišlo najveću tačku straha.

Ispitanici u Indiji (91% kaže da se njihova vlada dobro nosi sa situacijom), Malezije (91% u odnosu na 77% u martu), Austriji (86%), Pakistanu (82%) i Filipinima (80% u odnosu na 70% u martu) su veoma zadovoljni načinom na koji se njihove vlade nose s krizom. Značajan porast odobravanja poteza vladajućih beleži se i u drugim zemljama – u Nemačkoj 75 odsto ispitanih smatra da se vlada u Berlinu dobro nosi sa situacijom – pre nekoliko sedmica to je smatralo njih 47 odsto. U Bugarskoj je procenat onih koji su zadovoljni borbom protiv korone sada 77 odsto, u martu ih je bilo 60 procenata.

Sociolog Kančo Stojčev je predsednik Galupa (Gallup International Association, GIA)

Sociolog Kančo Stojčev je predsednik Galupa (Gallup International Association, GIA)

Vaše istraživanje pokazuje da sve više i više ljudi prihvata činjenicu da je pretnja realna. Da li postoje zemlje u kojima je došlo do promene po tom pitanju u odnosu na prvo istraživanje?

Gotovo dve trećine (sada 63%, pre mesec dana 59%) ispitanika u svetu ne veruje da je pretnja zbog virusa preuveličana. Međutim, trećina (38%) i dalje veruje suprotno. Četiri procenta ne može da se opredeli. U kontekstu globalnog širenja virusa i odgovarajućih mera vlada, naše istraživanje pokazuje da sve više ljudi prihvata činjenicu da je pretnja realna.

U SAD se takvo uverenje udvostručilo (72% sada, 36% u martu). Isto se odnosi i na Tajland (70% - 55%), Švajcarske (69% - 41%), Južna Koreja (83% - 66%), Japan (79% - 54%), Indija (71% - 43%) i Bugarska (41% - 27%).

Vaše istraživanje pokazuje da većina stanovnika i dalje podržava svoje vlade u borbi protiv korona.virusa, kao i da su u te svrhe spremni da žrtvuju određena prava. Da li takav zaključak važi za svih 17 zemalja u kojima je sprovedeno ispitivanje ili postoji li razlika između njih?

Najveći procenat nezadovoljstva vladom u borbi protiv Kovida-19 zabeležen je na Tajlandu – 81 odsto ispitanih ne slaže s tvrdnjom da se njihova vlada dobro nosi s trenutnom situacijom. Negativno raspoloženje poraslo je za pet odsto u roku od nekoliko sedmica. Japan je i dalje na drugom mestu po nezadovoljstvu – sa 69 procenata (+7%). Javnost u Sjedinjenim Državama je podeljena – 48 odsto je zadovoljno vladinim merama, dok 48 procenata nije.

-pročitajte još: „Ova kriza nam daje prostor za razmišljanje“

Prema vašem istraživanju, povećana je spremnost ljudi da žrtvuju čak i deo ljudskih prava ako to može pomoći u sprečavanju širenja zaraze. A samo 17 odsto ispitnika smatra da demokratija nije efikasna u trenutnoj krizi. Tu postoje velike razlike između 17 zemalja, možete li nam to pojasniti?

Rastuća pretnja uticala je na našu spremnost da žrtvujemo neka naša osnovna prava ako to koristi zaustavljanju širenja zaraze. U martu je 75 odsto anketiranog stanovništva bilo spremno da žrtvuje prava dok pretnja ne prođe. Taj procenat u anketi od aprila iznosi 80 odsto. Najveća spremnost za to je u Pakistanu (92%), Indiji (91%), na Tajlandu (91%), ali i u Austriji (86%), Nemačkoj (89%), Italiji (85%) i Švajcarskoj (86%). U Italiji, Nemačkoj i Bugarskoj, udeo onih koji su spremni da se odreknu dela svojih prava neznatno se smanjio u odnosu na mart.

U zemljama u kojima je sprovedeno istraživanje 41 odsto ispitanika očekuje da će se svet vratiti manje-više na stanje kakvo je bilo pre krize. Međutim, 45 procenata njih veruje da će doći do velikih promena. Polovina ispitanika izrazila je nadu da će velike svetske sile bolje sarađivati, a 28 odsto je suprotnog mišljenja i smatra da bi sukobi mogli da se zaoštre. Preostalih 22 odsto nisu sigurni.

Aktuelna kriza takođe ozbiljno utiče na ekonomiju, to pokazuje i vaše istraživanje. Petnaest odsto ljudi širom sveta kaže da je izgubilo posao, a 12 odsto da rade sa skraćenim radnim vremenom. Ali postoje i neki drugi zanimljivi podaci: trećina navodi da kriza nije uticala na njihov obim posla i platu. I tu čini se postoji jaz između bogatih i siromašnih zemalja...

Trenutno više od trećine ispitanika kaže da su izgubili značajan deo svojih prihoda (posebno u Argentini, Indoneziji i na Tajlandu), a 28 odsto moralo je privremeno da prestane da radi (uglavnom u Indiji, Maleziji i na Filipinima).

Najveća procenat ljudi čiji život još nije promenjen u pogledu posla i plate evidentiran je u Austriji, Nemačkoj i Japanu. Dobra vest je da demokratski principi pokazuju znake izdržljivosti u ovim teškim vremenima.

Koji je zaključak, šta dolazi nakon korona-krize?

Ako možemo govoriti o reakciji koja je nesrazmerna u odnosu na stvarnu pretnju, onda je to fenomen nazvan „masovna neuroza“. Korona-virus nesumnjivo postoji, ali taj problem nije „gigantski“. Manje ljudi je umrlo ili se razbolelo od korone nego tokom prethodnih epidemije gripa, računajući i ovu najnoviju. To su argumenti koji se potpuno zanemaruju. To znači da teška bolest nije u našem telu, već u našim glavama.

Korona-virus nije prvi fenomen koji je izazvao iracionalni strah globalizovanog homo consumera. Još se sećamo panike – iako se čini da želimo da je zaboravimo – zbog idiotske ideje o raspadu računarskih sistema na prelazu u 21. vek, zbog ptičijeg gripa, SARS-a ili ozonske rupe koja je iznenada nestala.

Ovo nije anegdota ili epizoda koju gledamo – to je osnovni problem zapadne civilizacije. A glavno pitanje glasi: da li će ova masovna histerija (i njen medijski odgovor) stvoriti imunitet na masovne strahove kod ljudi u zapadnim društvima?

Ova panika je kulminacija niza globalnih strahova u poslednje dve decenije. Razlozi ove masovne psihoze leže u prirodi potrošačkih društava i u načinu na koji se elite odnose prema strahovima. Situacija liči na onu koja je tako uverljivo opisana u „Samoubistvu civilizacije“, autora Arnolda Tojnbija.

Izlaz iz horor filma, u kojem živimo, bio bi hepi end, u ovom slučaju vakcina. Glavni problem je što bi ekonomska katastrofa, u trenutku kad ta vakcina bude dostupna, mogla itekako da nadmaši korona-krizu i da preraste u tragediju mnogo većih razmera.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama