Masakr u Meksiku mora biti rasvetljen | Politika | DW | 02.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Masakr u Meksiku mora biti rasvetljen

Mesto Iguala urezalo se u kolektivno pamćenje Meksika. Pokolj o kojem se poslednjih sedmica govori promenio je predstave te zemlje u svetskoj javnosti. Da li nešto promenilo u borbi protiv organiziranog kriminala?

"Porastao je pritisak na meksičku vladu", smatra Olaf Jakob, šef odeljenja fondacije Konrad Adenauer za Latinsku Ameriku. Nakon slučaja u Iguali, Meksiko se nalazi pod lupom svetske javnosti. Neprekidno izveštavanje o nekoj temi iz Meksika u dužem vremenskom razdoblju – tako nešto se do sada nije dešavalo", ističe Jakob.

Meksička ambasada u Berlinu reagovala je povodom dešavanja u zemlji. Diplomata Kristobal Gonzales se odnedavno brine o ljudskim pravima. Kako bi pridobio razumevanje nemačke javnosti, priprema doček jednog zvaničnika meksičke vlade u decembru ove godine. U razgovoru za DW, Gonzalez ne želi da otkrije o političaru je reč.

U Iguali su u noći između 26. i 27. septembra nestala 43 studenta. Zvanično se još uvek vode kao „nestali". Međutim, već je otkriveno šest masovnih grobnica sa 28 spaljenih tela. Posle toga su, 9. oktobra, pronađene još četiri jame sa ljudskim ostacima. Do sada je uhapšeno 56 osumnjičenika, među kojima su i policajci, pripadnici gradskih snaga bezbednosti i kriminalci iz narko miljea.

Prijem kod predsednika

Kako bi se rešio pritužbi zbog sporih istraga, meksički predsednik Enrike Penja Nijeto prvi put je 29. oktobra primio članove žrtava u predsedničku rezidenciju "Los Pinjos". Nijeto im je obećao veću podršku i svakodnevne informacije o toku istrage. Čak šta više, predsednik je izjavio kako je rasvetljavanje zločina njegov lični politički prioritet.

Ipak, kod članova porodica žrtava i dalje prevladava sumnja. Zbog nepoverenja u meksičke vlasti, insistirali su da u istrazi učestvuju i forenzičari iz Argentine. To je dovelo do daljeg odugovlačenja istrage. Budući da je većina pronađenih tela u grobnicama bila spaljena, DNK analize za identifikaciju mrtvih traju duže, nego što se očekivalo.

"Nisam došao predsednika da molin za uslugu, već kako bih podneo opravdane zahteve", objašnjava otac jedne žrtve nakon posete predsedniku pred meksičkim novinarima. "Mislio sam da je vlada efikasnija, ali ona čini samo deset dosto od onoga što sam mislio", dodao je razočarano.

Nekontrolisano nasilje

Prema tvrdnjama stručnjaka, Meksiko trenutno proživljava teško razdoblje kao Kolumbija tokom 90-tih godina prošlog veka. "Karteli u Meksiku nastupaju u velikoj meri nasilno, sa brutalnošću koja se može opisati samo kao nekontrolisano nasilje“, objašnjava Ginter Maiold, zamenik šefa Fondacije za nauku i politiku u Berlinu, koji istražuje problem organizivanog kriminala na katedri Vilhelma i Aleksandra fon Humbolta u Meksiku.

Razlog tome su podele u kartelima. "To fragmentisanje je značajno uvećalo broj nasilnika i zaoštrilo konkurenciju na tranzitnim rutama i kanalima za distribuciju", objašnjava Maiold.

Edgardo Buskaglia, stručnjak za privredni kriminal na Univerzitetu Kolumbija, ne želi više samo bespomoćno da posmatra šta se u Meksiku dešava. On poziva na masovne proteste."Civilno društvo mora da izađe na ulice, kao u Kolumbiji 1989. nakon ubistva predsedničkog kandidata Luisa Karlosa Galána, koje je izveo narko kartel", kaže Buskaglia. Samo masovni protesti mogu dugoročno da dovedu do "čišćenja" meksičke države.

Parlament ima obavezu

Uz to, Buskaglia od meksičkog parlamenta zahteva da donese zakone koji će otežati povezanost odgovornih političara sa kriminalnim udruženjima. Moramo kazniti primanje mita i zloupotrebu javnih sredstava, kao što se to čini u Nemačkoj, Japanu, Francuskoj i Kanadi.

Ginter Maiold je nešto suzdržaniji. "Korupcija i organizovani kriminal su ukorenjeni u meksičke državne strukture. Ne treba očekivati iznenadnu promenu", smatra on.

Prema njegovom mišljenju, Kolumbija i SAD već pružaju podršku Meksiku u reformama unutar policije. "Glavni problem je raspodela", smatra Maiold. "Najviše se u obuku policije ulaže na državnom nivou i u pojedinim pokrajinama", dodaje. Međutim, pre svega je potrebna podrška lokalnoj policiji, koju organizovani kriminal najviše potkopava.

Stručnjak Edgardo Buskaglia smatra da i međunarodna zajednica ima obavezu u rešavanju ovog problema. "Moramo vršiti veći pritisak na Meksiko, kao što je to Nemačka činila 80-tih i 90-tih godina u Kolumbiji", poručuje Buskaglia. "Ne smemo na cedilu ostaviti meksičko društvo u toj teškoj borbi za pravdu, jer ukoliko to ne učinimo sa pokoljem će se nastaviti."

DW.COM

Reklama