Mark zvani „Teflon“ pobedio u Holandiji

Kao što se i očekivalo, holandski premijer Mark Rute i njegova desno-liberalna Narodna stranka za slobodu i demokratiju (VVD) pobedili su na parlamentarnim izborima. Prema prognozama, VVD će biti daleko najjača snaga u Drugom domu parlamenta sa oko 23 procenta i 36 od ukupno 150 mesta.

Posle ove pobede na izborima, Mark Rute bi mogao da se nađe na listi rekorda: ako Angela Merkel podnese ostavku ove jeseni, biće šef vlade s najdužim stažom u EU. A sledeće godine može da pretekne bivšeg holandskog premijera Ruda Lubersa po broju godina na toj funkciji i uđe u političku istoriju svoje zemlje.

U poređenju s drugim zemljama, Ruteova izborna pobeda deluje malo drugačije: sa više od 20 procenata, uvek ste prvi koji stižete na cilj. Jer, u Holandiji ne postoji cenzus od pet odsto za ulazak u parlament, tako da je od 37 partija na glasačkim listićima čak 17 ušlo u parlament – još jedan rekord.

Šta Rutea čini nepobedivim?

Holandski mediji pokušavaju da definišu šta Rutea čini nepobedivim. Već dugo ga podrugljivo zovu „Teflon Mark“.

Skandal s dečijim dodacima koji je u januaru srušio njegovu vladu zapravo je trebalo da ga politički gurne u ofsajd: Poreske vlasti pogrešno su optužile hiljade porodica da su primile previše dečijeg dodatka. Zahtevom da se te pare vrate državi, neke porodice su finansijski i inače uništene.

I mada se sve to dogodilo tokom njegovog mandata, birači ga nisu okrivili. Jedan kolumnista nedavno je napisao da je Rute poput labradora koji maše repom: niko ne može zaista da se naljuti na njega, a umesto toga očigledno postoji neodoljiv poriv da ga čovek pomazi.

Ako se bolje pogleda, Ruteov bilans je u stvari prilično pomešan. Njegov desno-liberalni VVD blizak je privredi i Holandija već godinama ekonomski napreduje. S druge strane, tu su obrazovni i zdravstveni sistem kojem su hitno potrebne reforme i investicije. Najamnine i cene kuća postaju sve nepristupačnije, socijalna davanja se sve više smanjuju, a jaz između bogatih i siromašnih naglo se povećao i u navodno egalitarnoj Holandiji.

Nasilni protesti

Rute se loše pokazao i u suočavanju s pandemijom korone: svoje individualističke sunarodnike, poznate po tome da mrze propise, u početku nije želeo da opterećuje ograničenjima i karte je bacio na stvaranja kolektivnog imuniteta.

Kada ta neuspela strategija više nije mogla da se održi, odložio je bilo kakvo zaključavanje dok ni holandske bolnice nisu došle do granica svojih kapaciteta. A onda je u januaru konačno uveo policijski čas od 21:00, koji je hiljade ljudi naveo na nasilne proteste na ulicama. Slike demonstranata u borbi s policijom obišle su svet.

Umesto da istraži uzroke, premijer je pobunu jednostavno označio kao „krivična dela“. Pritom mu većina u zemlji to ne zamera. Ankete čak pokazuju da su mnogi građani prilično zadovoljni načinom na koji je postupao u vezi s pandemijom.

Može sa svima, a nema ni skandalčića

Čak i pre nego što je taj izraz uopšte izmišljen, Mark Rute se razvio u jednog od prvih post-ideoloških političara: on može da vlada s liberalima, s levičarima, s desničarima... U njegovom repertoaru ima koketiranja s ksenofobičnim desničarskim populistima, kao i ustupaka politici zaštite životne sredine za levičarske liberale.

Pored toga, Rute je kao niko drugi savladao umetnost lične promocije: Premijer nastavlja da živi u svom skromnom stanu u Hagu, do posla se vozi biciklom i strogo insistira na zaštiti svog privatnog života. Nema ni skandalčića i, iznad svega, nikada ne pokazuje neskromnost. On je oličenje vrednog i štedljivog Holanđanina.

I na kraju: ako ne Rute, ko drugi? Niko u Holandiji ne bi mogao stvarno da odgovori na to pitanje. Čak i glasači koji mu nisu politički bliski imaju osećaj da on dobro predstavlja zemlju.

Ojačali desni populisti i levi liberali

Politička zvezda njegovog večitog protivnika, desničarskog populiste Gerta Vildersa, već je pala na poslednjim izborima. Njegov desničarski populistički PVV sada je izgubio više glasova i verovatno ima samo 17 mesta u parlamentu – Vilders je odavno potrošen.

Tijeri Bode, zvezda u usponu, čovek kome se ekstremni desničari dive, osvojio je pet mesta sa svojim FvD-om i sada ima ukupno sedam. Jedan ogranak FvD-a, koj se osamostalio, JA21, useljava se u parlament sa tri poslanika. Sve u svemu, dakle, desničarski populisti sada su jači.

Najveće iznenađenje izbora je, međutim, dobar rezultat stranke D66, koja je do sada bila deo Ruteove četvoročlane koalicije. Levo-liberalna stranka, koju predvodi ministarka spoljne trgovine Sigrid Kag, dobila je još osam mandata i sada je sa 27 mesta druga najjača stranka u parlamentu.

Ali čak ni D66 nije u stanju da se ozbiljno takmiči sa Markom Ruteom. Tako će on moći da formira svoj četvrti kabinet, ponovo okupi četiri stranke i još jednom uravnoteži interese sleva nadesno, tako da Holanđanima može dati ono što trenutno najviše žele – stabilnost.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.