Manje znanja - veća jednakost? | Evropa | DW | 04.05.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Manje znanja - veća jednakost?

Francuska ministarka obrazovanja ukida nastavu dva strana jezika u gimnazijama - ona smatra da je takva vrsta nastave štetni elitizam. Ali upravo sada je Evropi važan jezik i razumevanje za druge, smatra Kersten Knip.

Francuska obrazovna politika je mnogo postigla – osamdeset odsto mladih Francuza polaže maturu. Sa svedočanstvom srednje škole oni mogu da studiraju, da se obrazuju, da nađu mesto u društvu. Tako gledano, Francuska bi mogla da kaže da je ispunila istorijsku misiju – ideal jednakosti koji je ta zemlja proglasila za cilj još u revoluciji 1789, u velikoj meri bi bio ostvaren.

Ali, taj ideal se ne poklapa sa stvarnošću. Četvrtina mladih Francuza je nezaposlena. Njihov neuspeh je počeo već u školama i na univerzitetima. To je deprimirajući dokaz da sa idealom jednakosti nešto nije sasvim u redu.

Ministarka obrazovanja Naža Valo-Belkasem smatra da je otkrila slabu tačku francuskog školskog sistema: nivo obrazovanja. Ona, naime, smatra da je taj nivo – previsok; da ono što se traži od đaka prevazilazi mogućnosti mnogih. To prema mišljenju ministarke posebno dolazi do izražaja u nastavi jezika. U takozvanim „dvojezičnim razredima“, uvedenim 2003, učenici od šestog razreda naviše mogu da uče dva strana jezika istovremeno. Pored engleskog i španskog, učili su se i italijanski, portugalski ili nemački jezik.

Jedanaest procenata svake generacije đaka ide u škole u kojima postoje „dvojezični“ razredi. Da bi pohađali takvu nastavu, đaci najpre moraju da polože prijemni ispit.

Deutsche Welle Kersten Knipp

Kersten Knip, DW

Jedanaest procenata – to je broj koji, kako smatra Valo-Belkasem, ne odgovara idealu jednakosti. Ona smatra da je reč o nastavi koja izopštava veliki deo đaka i služi interesima „dobrostojećih porodica“. Zato je zaključila da takve razrede treba ukinuti. U ostalim razredima drugi strani jezik je počinjao da se uči od osmog razreda. Ministarka je sada – kao kompenzaciju za svoj projekat – predložila da se on uči od sedmog razreda i to sa dva i po časa nedeljno. Svi koji su učili strane jezike znaju da to ni izdaleka nije dovoljno.

Strategija je jasna: umesto da traži načine da se većini učenika omogući da polože ispite, ministarka je želju mladih ljudi da se obrazuju rigorozno žrtvovala idealu jednakosti.

Reforma dolazi u vremenu koje je za mnoge mlade Francuze deprimirajuće. Francuska privreda je u teškoj krizi. Zemlja je u dugovima, industrijska proizvodnja opada iz godine u godinu. republika ne ispunjava mnoga svoja obećanja. To se brutalno jasno pokazalo 7. januara ove godine, kada je izvršen atentat na redakciju magazina „Šarli ebdo“ Dva mlada čoveka koja važe kao počinioci napada, smatrali su se neprihvaćenim u zemlji u kojoj žive. Tako se osećaju mnogi mladi Francuzi. Francuska očajnički pokušava da nađe nove ideale i osećaj kulturnog jedinstva koji bi odgovarao svim njenim građanima. Toga trenutno nema.

Sada strane kulture i jezici važe kao nešto elitno što treba saseći. Samo ministarka Valo-Belkasem zna zašto to radi u vremenu velikih ekonomskih razlika u Evropi, u kojoj su zbog spora oko evra oživljeni nacionalni stereotipi za koje se verovalo da ih više nema. Upravo sada je važan dijalog. Važno je razumeti druge, sporazumevati se s njima. Ali, pomenuta ministarka to više ne dozvoljava – njena politika je Francize i Evropljane ostavila bez teksta.

Reklama