Manje gasa, više prljavog uglja | Evropa | DW | 22.06.2022
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Nemačka

Manje gasa, više prljavog uglja

Iz Rusije stiže manje gasa nego ranije, a pre zime treba popuniti skladišta tog energenta. Kako proizvoditi struju, a ne trošiti (previše) zalihe gasa? Nemci rešenje vide u ekološki problematičnom uglju.

Nemačka vlada želi da popuni skladišta gasa pre nego što počne iduća sezona grejanja. Ali, kako su se mnogi pribojavali, u međuvremenu iz Rusije stiže sve manje gasa. U ovom trenutku nivo popunjenosti skladišta gasa je oko 57 odsto, a plan nemačke vlade je da se do 1. oktobra ona popune do 80 odsto kapaciteta, a do početka novembra 90 procenata. Kako popuniti skladišta u situaciji u kojoj stiže sve manje gasa? Rešenje je u – smanjivanju potrošnje.

-pročitajte još: Toplotna pumpa – spas u vreme skupe energije?

Oko 16 odsto električne energije u Nemačkoj se za sada proizvodi u elektranama na gas, ali to brzo može da se promeni. Doduše, nije moguće u kratkom roku povećati kapacitete proizvodnje struje uz pomoć obnovljivih izvora (s kojima se trenutku proizvodi 42 odsto), ali se vrlo brzo može reaktivira proizvodnja u termoelektranama na čvrsta goriva. U ovom trenutku u Nemačkoj je još uvek aktivna 151 takva termoelektrana.

Skladište gasa u nemaökom Redenu je najveće u zapadnoj Evropi

Skladište gasa u nemaökom Redenu je najveće u zapadnoj Evropi

A šta je s dekarbonizacijom?

Da li to znači da Nemci odustaju od planova po kojima su u stvari hteli da okrenu leđa uglju? Ne bi trebalo, tako se barem tvrdi. Pre dve godine nemačka vlada odlučila je da bi 2038. trebalo da se ugasi i poslednju elektrana na ugalj. U međuvremenu su porasle i ambicije, počelo je da se govori o 2030. kao roku za dekarbonizaciju u energetskom sektoru. Ministar privrede i zaštite klime Robert Habek (Zeleni) ne odustaje od tih ciljeva, bez obzira na to što bi Nemci uskoro trebalo da počnu da lože mnogo više uglja nego do sada.

-pročitajte još: Srbija: politka „toplo-hladno“ za predstojeću zimu

Za početak bi, kako planira vlada u Berlinu, trebalo koristiti one termoelektrane koje se vode kao „rezerva u slučaju nužde“. One nisu deo sistema proizvodnje električne energije, ali još uvek nisu ni kompletno ugašene, jer su se čuvale za vanredne situacije. Na raspolaganju je teoretski i „poslednja rezerva“ – kako se nazivaju termoelektrane na lignit, koje se više ne koristi za proizvodnju električne energije zbog toga što ta vrsta smeđeg uglja znatno više zagađuje od kamenog.

Termoelektrane na ugalj emituju najviše ugljen dioksida od svih tipova elektrana

Termoelektrane na ugalj emituju najviše ugljen dioksida od svih tipova elektrana

Prljava (privremena) proizvodnja energije

Krajem 2018. Nemci su zatvorili poslednji aktivni rudnik iz kojeg se vadio kameni ugalj. Tokom prošle godine, više od 50 odsto uglja Nemci su uvezli iz Rusije. Ruski ugalj može bez problema da se nadoknadi, tvrdi Aleksander Bete iz Udruženja uvoznika kamenog uglja. U Nemačkoj se inače još uvek kopa lignit.

Više struje uz pomoć uglja – ta deviza trebalo bi da važi samo do marta 2024. Tako barem predviđa vladin nacrt zakona. Pre rata u Ukrajini, Nemci su 55 odsto gasa uvozili iz Rusije, a trenutno je ta zavisnost pala na 35 procenata. Do leta 2024, kako se planira, i to bi trebalo da se smanji na 10 odsto.

Lignit se još uvek iskopava u Nemačkoj, recimo ovde u Garcvajleru kod Kelna

Lignit se još uvek iskopava u Nemačkoj, recimo ovde u Garcvajleru kod Kelna

Atomske elektrane nisu alternativa

Odustajanje od gašenja poslednje tri još uvek aktivne nuklearne elektrane ili čak revidiranje odluke o odustajanju od atomske energije za vladu u Berlinu nije alternativa. Do tog zaključka došlo se na osnovu revizije Ministarstva privrede i zaštite klime, i Ministarstva za životnu sredinu i zaštitu potrošača.

Šef uprave energetskog koncerna RWE iz Esena, Markus Kreber, takođe je isključio mogućnost produženja rada poslednjih (još uvek) aktivnih nuklearki i nakon kraja ove godine.

Ne odustaje se od gašenja nuklearki i neke od njih, kao ova u Milhajm-Kerlihu, već se demontiraju

Ne odustaje se od gašenja nuklearki i neke od njih, kao ova u Milhajm-Kerlihu, već se demontiraju

Dodatne mere

Osim povratka uglju, ministar Habek predstavio je i neke druge ideje za uštedu potrošnje gasa. Spomenuo je finansijske podsticaje industriji kako bi motivisao tvrtke da smanje potrošnju. Gas u Nemačkoj ne samo da je važan kao energent za grejanje stanova, već je pre svega važna sirovina u industriji.

Nemačka vlada već neko vreme pokušava da pronađe načine za uvoz gasa iz drugih zemalja. Počela je i izgradnja LNG-terminala preko kojih je će biti moguć uvoz ukapljenog gasa, a i mali potrošači bi mogli da doprinesu znatnoj uštedi potrošnje – stručnjaci kažu da je za to dovoljno spustiti temperaturu u stanu odnosno kući za samo par stepeni.

Pogledajte video 02:29

Zbog rata u Ukrajini neke nemačke firme pred zatvaranjem

Kasnije u penziju

Nakon najave produženja rada termoelektrana, reagovali su i nemački energetski koncerni. RWE je potvrdio da će ta najava imati određenih kadrovskih posledica. Konkretno, RWE obustavlja slanje svojih radnika u prevremene penzije. „’RWE Power’ će prilagoditi svoje kadrovske planove u elektranama i površinskim kopovima novim potrebama, a to se odnosi na nekoliko stotina radnih mesta“, objasnila je jedna predstavnica RWE za list „Rajniše post“.

Radnici koji bi trebalo da odu u prevremenu penziju zbog postupnog gašenja termoelektrana, sada su potrebni energetskim kompanijama. Oni će zato nešto kasnije u penziju, navode iz RWE. Osim toga, planira se i zapošljavanje stručne radne snage sa „eksternih tržišta rada“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.