Manjak zemlje na Zemlji | Mozaik | DW | 18.04.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Manjak zemlje na Zemlji

U Berlinu se od nedelje održava međunarodna konferencija o očuvanju tla. Jer plodne zemlje je sve manje – a usta koja treba nahraniti sve više. Poruka je jasna: Ljudi moraju da promene navike kako ne bi bilo gladi.

Mnogi od nas uopšte ne razmišljaju o zemlji po kojoj koračaju. Ona se često percipira kao nekakva smetnja „progresu“ koji se valjda sastoji u tome da na plodnoj zemlji nikne što više puteva i betonskih zgrada. A zemlje će uvek biti dovoljno. Osim što neće. Plodne zemlje je sve manje pa su tako i Ujedinjene nacije ovu godinu proglasile Godinom tla da bi nas podstakle da razmislimo po čemu to kročimo.

Leonhard Palm to odlično zna – jer od plodne zemlje i živi. On ima ekološko poljoprivredno dobro u Bornhajmu u nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija nedaleko od reke Rajne. Doduše, upravo je zaposlen odstranjivanjem te svoje zemlje s praziluka koji je ubrao i koji je u zemlji bio čitave zime. Ali razmaženi kupci ne vole povrće „prljavo“ od zemlje pa tako praziluk prolazi kroz sistem za pranje.

Istovremeno na susednoj parceli upravo mu dozreva prva prolećna berba. Sve je kod njega naraslo na tlu koje nije videlo hemikalije u poslednjih 25 godina. On se dobro brine za svoju zemlju, kako naizmeničnim uzgojem kultura, tako i prirodnim kompostom i gnojivom. U međuvremenu mu ne trebaju nikakvi instrumenti da bi znao da li je zemlja dobra: „Kada orete zemlju i kad siđete sa traktora, onda mora malo mirisati na zemlju i ustajalost, najbolje kao u nekom malo vlažnom podrumu. Onda odmah znate da je zemlja dobra i da je sve u redu.“

Obnoviće se – jednog dana

Ali dok je možda kod Leonharda Palma „sve u redu“, svetski poljoprivredni stručnjaci upozoravaju da je takve, dobre i plodne zemlje na svetu sve manje. Džes Vajgelt je na čelu Instituta za studije održivog razvoja u Potsdamu i kaže da zapravo uopšte ne primećujemo da je zemlje sve manje. „S obzirom da taj proces teče vrlo lagano i ne vidi se na prvi pogled, nema nekakvih vesti o uništavanju koje bi došle na naslovne stranice. Tu nema fotografija prašuma koje nestaju u plamenu ili nečega sličnoga što bi nam jasno pokazalo razmere tog uništavanja.“

Symbolbild - Schlagloch

U Evropi se masovno gradi na plodnoj zemlji

Ovaj nemački institut procenjuje da se na čitavom svetu uništava oko 24 milijarde tona plodne zemlje. Polja, tlo i zemlja se uništavaju erozijom, zagađivanjem, ali i zato jer se pogrešno koriste, mišljenje je autora Atlasa tla koji su načinili u tom institutu. Plodno tlo nestaje i samo od sebe, ali posebno u Evropi je tu presudna ljudska ruka, smatra Luka Montanjarela, šef Evropskog ureda za tlo. „Mi uveliko gradimo kuće i infrastrukturu na plodnom tlu.“ Ovaj Ured je u službi Evropske komisije koja je također svesna da se jedva može nadoknaditi ono što svi mi danas uništavamo. „Neki ljudi misle da će se zemlja obnoviti. Ona će se zaista obnoviti, ali ovde je reč o hiljadama i hiljadama godina, a ne o razdobljima koja se mogu povezati s ljudskim naraštajima“, kaže Montanjarela.

Svi ovi stručnjaci se nadaju da će zaštita tla zauzeti važno mesto u budućim ciljevima razvoja koje UN žele da dogovore ove jeseni. Jer duga je lista razloga što je „dobra“ zemlja važna ne samo za čoveka, nego za čitav život na ovoj planeti: osim što daje hranu, zemlja je i drugi po redu „potrošač“ ugljen-dioksida. Ona filtrira i čuva vodu, u njoj žive čitavi ekosistemi i neki od njih su jedinstveni na planeti. To znači da je i raznolikost biljnog i životinjskog sveta jedino moguće održati ako ima dovoljno zemlje gde bi ti organizmi živeli.

Korisnik i štetočina

Ali čak i oni koji žive od zemlje zapravo premalo brinu o njoj. Jer poljoprivreda je najveći korisnik plodnih polja – u Nemačkoj se koristi preko polovine njene teritorije – i ujedno je jedan od najvećih uništitelja plodnog tla. „Već sad imamo veliki problem s plodnošću tla zato jer smo ga godinama zloupotrebljavali“, žali se Hans Heren. On je poljoprivredni stručnjak koji je 2013. za svoj rad dobio alternativnu Nobelovu nagradu i strahuje da se naneta šteta još jedva može popraviti. „Konvencionalni poljoprivredni uzgoj je masovno koristio hemikalije – veštačko đubrivo, pesticide i herbicide i sve je to u mnogome uticalo na strukturu tla.“

Gangi Sizilien Stadtansicht

Grad Gangi na Siciliji pokazuje kako se ranije gradilo - naselja su nastajala na obroncima jer je plodna zemlja u ravnici bila previše dragocena

Ovaj švajcarski ekološki stručnjak misli da još nije prekasno, ali je krajnje vreme da počnemo da menjamo svoje navike: „Moramo se okrenuti unazad i videti kako možemo da trajno povećamo plodnost tla. To zapravo već odavno znamo: moramo u tlo staviti više organskog materijala, više humusa. Jer tako će zemlja uspeti da zadrži u sebi više vode i više hranljivih sastojaka kako bi ih onda predala biljkama.“

Vratimo se na poljoprivredno dobro Leonharda Palma. On doduše nema vremena da čita duge rasprave o hemijskim sastojcima, ali zna da samo biološki uzgoj čini dobro i zemlji i ljudima. Ako malo bolje pogledamo u zemlju njegovog polja, onda zaista i mi vidimo mnoštvo insekata i glista koje se takođe tamo odlično osjećaju. I oni pomažu plodnosti zemlje jer dok riju pod njom čine je i plodnijom. To Leonhard oseti i na svom traktoru kada ore: „Kad lako prolazite jer je površina već rastresita i kad sve dobro miriše, onda znate da imate dobru zemlju pod sobom.“

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.