Manipulacije na izborima na balkanski način | Politika | DW | 06.08.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Manipulacije na izborima na balkanski način

Nemačka novinska agencija DPA pozabavila se izbornim manipulacijama u balkanskim zemljama. Dopisnik te agencije iz Beograda Tomas Braj piše kako ta uobičajena praksa izgleda u Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji...

Uoči parlamentarnih izbora u Makedoniji se upravo „sortira“ 40.000 osoba s pravom glasa – u prevodu to znači da se iz izborne evidencije izbacuje 40.000 nepostojećih birača. Ili možda čak i više. I to nije jedini slučaj.

Izborne manipulacije i lažiranje parlamentarnih izbora su uobičajena pojava na Balkanu. I tu ima „par saveta i trikova“. Ponekad se to radi sasvim otvoreno, ponekad skriveno od očiju javnosti.

Bosanski portal Buka je svojevremeno registrovao sedam metoda, ali ima ih i puno više. Za početak to je sam broj osoba koje imaju pravo glasa. U Srbiji je na poslednjim izborima bilo registrovano 6,6 miliona birača - u zemlji koja ima 7,1 milion stanovnika. U Makedoniji ima 1,8 miliona birača i 2,1 milion stanovnika. Neverovatno je da u tim zemljama ima tako malo ljudi koji su mlađi od 18 godina.

Izbori bez nadzora

Hrvatska, članica EU, zemlja u kojoj se 11. septembra održavaju sledeći izbori, ponekad ima više birača od stanovnika. To se opravdava time da na izborima glasaju i Hrvati iz susedne Bosne i Hercegovine. Ne tako retko, baš oni odlučuju o pobednicima izbora, jer se u diplomatskim predstavništvima Hrvatske u BiH izbori sprovode bez ikakve nezavisne kontrole.

Najomiljeniji trik: za određenu sumu, birači svoje lične karte iznajme stranačkim funkcionerima, koji onda glasaju umesto njih. Uobičajena je i praksa da zaposleni u prenaduvanom državnom sektoru fotografijom mobilnim telefonom iz biračke kabine moraju da dokažu da su vladi podarili još pokoji glas.

Na dnevnom su redu i glasanja pokojnih, manipulacije sa starijim građanima ili uništavanje glasačkih listića političkih protivnika – pre nego što su izbrojani. Ili se jednostavno jedan „nepodobni“ glasački listić zameni belim, odnosno nevažećim listićem. U poslednje vreme sve je popularnije i „nevidljivo mastilo“ iz Kine. Biračima za koje se sumnja da će svoj glas dati opoziciji tako se oduzima njihovo biračko pravo – njihovi listići su na kraju beli, dakle nevažeći.

„Bugarski voz

Poznat je i trik koji se zove „bugarski voz“. Niko ne zna zašto se zove tako, ali svi znaju kako on funkcioniše: birač (nakon što dobije novac za takvo ponašanje) s glasačkog mesta uzme svoj neispunjeni glasački listić. Potom se zaokruže „pravi“ kandidati i novi birač koji dođe na glasačko mesto tako manipulisani listić ubacuje u kutiju s glasovima, a sa sobom nosi svoj, odnosno novi neispunjeni listić, i tako redom, ...

U Makedoniji, gde će se verovatno 11. decembra birati novi parlament, opozicija tvrdi da možda čak i do pola miliona imena u biračkom popisu nije korektno – u njemu se nalazi oko 1,8 miliona imena.

U Hrvatskoj je prošlog meseca otkriveno 11.000 nepostojećih birača, lažnih prijava adresa. TV N1 citirao je ministra unutrašnjih poslova Hrvatske Vlahu Orepića koji računa s najmanje 50.000 „lažnih birača“.

Orepić je član stranke reformista Most i tvrdi da dve velike stranke, HDZ i SDP, u prošlosti uopšte nisu mrdnule prstom kako bi „očistile“ i aktualizovale stare popise birača. Jer tako su po želji, tvrdi on, mogle ishod izbora „okretati“ u pravom, željenom smeru.

Takvim se instrumentima se naravno mogu ostvariti željeni rezultati.

Na ustavnom referendumu u Srbiji 2006. tri sata pre zatvaranja birališta glasalo je manje od 42% birača. I onda se začas obezbedila potrebna većina glasova.

Nekoliko meseci pre toga je u Crnoj Gori, na referendumu o nezvisnosti te zemlje, uz žestoke optužbe opozicije da se radi o manipulacijama, 55,5% birača je glasalo DA. Tačno takav rezultat je hteo - Brisel.

Reklama