Maloletni studenti
4. oktobar 2012.
Početak je oktobra, gostionica u jednom nemačkom univerzitetskom gradu. Već je dosta kasno, ali u ovom lokalu, koji rado posećuju studenti, još je vrlo živo. Za nekoliko dana počeće predavanja. U to vreme se za brucoše obično traje čuvena faza prilagođavanja i orijentisanja. A u to spada i otkrivanje najboljih kafana.
Ali u kafanama za stolovima ne sede samo mladi koji već imaju vozačke dozvole i pravo glasanja. Tu može da se vidi i nekoliko sasvim mladih lica, pomalo sramežljivih i nesigurnih. Maloletnici na univerzitetu. Nakon ukidanja služenja vojne obaveze i skraćivanja ukupnog perioda školovanja do mature sa 13 na 12 godina, maloletnici na fakultetima više nisu neuobičajena stvar.
Prvi talas
Dok je pre deset godina na fakultetima bilo 274 studenata mlađih od 18 godina, 2010. godine je njihov broj porastao na 837. I taj trend će se nastaviti jer talas maturanata koji se na fakultete upisuju po novom zakonu, nakon 12 godina pohađanja škole, tek treba da stigne. „Prošle godine imali smo 300-400 maloletnih studenata i očekujemo da će to tako i ostati“, kaže kopredsednik univerziteta u Getingenu Volfgang Licke.
Porast broja maloletnih studenata donosi visokim školama sasvim nove izazove. „Mladi ljudi od 17 godina ne smeju da potpisuju ugovore. Za upis na fakultete, roditelji moraju da potpišu suglasnost jer su oni zakonski i dalje odgovorni za dete. Mi kao visoka škola tu odgovornost ne preuzimamo“, kaže Licke.
Bez potpisa roditelja ne može ništa
Ali to se ne završava samo na upisu na fakultete. Onaj ko se upiše sa 17 godina kao maloletnik, pravno ne sme gotovo ništa. Ugovor o iznajmljivanju stana moraju da potpišu roditelji ili staratelji. Oni to isto moraju da urade i kada je u pitanju rad preko studentske zadruge. A na studentski kredit maloletnici ni u kom slučaju nemaju pravo. Za prijavljivanje na seminare ili ispite, učešće na izletima, promeni studijske grupe ili čak narudžbu kartice za biblioteku ili kantinu, potrebno je odobrenje roditelja. Ipak, univerziteti se brinu o tome da se u prvoj fazi orijentisanja i privikavanja posebno pazi na maloletne studente i da sve bude u skladu sa zakonom, objašnjava Licke.
„Opšta punomoć olakšava studentski život“
Da bi se bar delom lakše prebrodile birokratske prepreke maloletnih studenata, mnoge visoke škole prihvataju da staratelji potpišu opštu saglasnost. Time se maloletnim studentima omogućava da sa univerzitetima samostalno rešavaju pravne formalnosti. Osim toga, visoke škole, zbog velikog broja tako mladih studenata, moraju da se više o njima brinu. „U novembru ćemo organizovati dan za roditelje, kad će i oni moći da posete fakultete“, kaže kopredsjednik univerziteta u Getingenu.
„Anđeli čuvari“ za veoma mlade brucoše
I univerzitet u Flensburgu uveo je mere za mlade brucoše. Imenovao je svojevrsne „anđele čuvare“. To su iskusni, stariji studenti koji mlađima, svojim savetima, stoje na raspolaganju. Na početku godine, pomažu mlađim kolegama i daju im savete oko, na primer, pronalaženja stanova ili sklapanja zdravstvenog osiguranja. „Primetili smo da su novi studenti malo lošije informisani i da ponekad deluju bespomoćno. Mogućnost da se direktno nekome obrate za pomoć, mnogo im znači“, kaže Ulrike Bišof-Parker sa univerziteta u Flensburgu. Osim toga, nakon uvođenja novog sistema bečelor i master, gotovo da i nije ostalo vremena za prilagođavanje u novoj školskoj godini.
Pustiti ih da na miru odrastaju
Ulrike Bišof-Parker kaže da su uočili da se roditelji danas više angažuju oko studentskog života svoje dece nego ranije. „Mislim da je dobro kad roditelji igraju ulogu u životu svoje dece“, kaže ona, ali i dodaje da, u trenutku kad počnu da se mešaju baš u sve, stanje postaje kritično. „To je deci uglavnom neugodno. Bolje je da studenti sami skupljaju svoja iskustva“.
A ostaje i problem večernjih izlazaka u studentske lokale. Vino i pivo maloletni studenti smeju da konzumiraju. Žestoka pića ne. A po zakonu o mladima, najkasnije do 24:00 moraju da napuste kafanu.
Autori: Arne Lihtenberg / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković