Mali napredak i veliki deficiti

Iako ne u jednakoj meri, Amnesti Internešnel zamera Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji iste ili slične deficite u politici zaštite ljudskih prava. Kritike se najviše odnose na manjkavosti u progonu i kažnjavanju ratnih zločinaca, organizovanom povratku izbeglica, te suzbijanju diskriminacije nacionalnih manjina i porodičnog nasilja. Najlošije ocene Amnestija dobila je Srbija.

"Ratni zločini iz Miloševićevog vremena još uvek nisu u celosti istraženi. Okrivljeni za ratne zločine Karadžić i Mladić i dalje su na slobodi, a Srbija u nedovoljnoj meri sarađuje s Haškim sudom", napominje referent za jugoistočnu Evropu u nemačkom ogranku Amnestija, Imke Dirsen. Situaciju dodatno pogoršavaju politički i verski obračuni, nasilje među etničkim grupama na području Sandžaka, te nesigurnost i bojazan stanovništva od grubih povreda ljudskih prava u jeku rešavanja kosovske krize.

Hrvatsko pravosuđe diskriminiše

Hrvatskoj se prebacuje jednostranost u procesuiranju ratnih zločina. "Konstatujemo da hrvatsko pravosuđe postupa na diskriminirajući način. Pokreću se procesi protiv Srba osumnjičenih da su počinili ratne zločine nad Hrvatima, ali ne i obrnuto. Nadamo se da će hrvatska vlada uspeti da ispravi takvu praksu", kaže Dirsen. Amnesti dovodi u pitanje službeni broj od oko 130.000 povratnika te upozorava na podređenost Srba u Hrvatskoj u ekonomskim i socijalnim pravima, na primer pri zapošljavanju.

"U zemljama poput Hrvatske i Srbije, ali i Bosne i Hercegovine, vlada diskriminacija Roma. Deci nije omogućeno školovanje. Većina nema pristupa fakultetima što drastično umanjuje njihove izglede za nalaženje posla te su zbog toga naročito pogođeni siromaštvom", ističe dalje Dirsen. U BiH je – uz sve već spomenute primere gaženja ljudskih prava – bilo i slučajeva policijskog zlostavljanja po zatvorima te učestalog nasilja u porodici i nad ženama. Ta je zemlja prošle godine ostala polazište, tranzitni prostor i cilj trgovine ženama u svrhu seksualnog iskorišćavanja.