Mali istorijat velikih kriza | Politika | DW | 18.04.2009
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Mali istorijat velikih kriza

„Privredna kriza svuda. Nikad nije bilo gore“, prenose mediji u poslednje vreme. Ipak, nije baš tako. I ranije je bilo finansijskih kriza, a pobeđivane su kao i danas samo na jedan način – jačanjem kontrolnih mehanizama.

default

Krah berze u Njujorku 1929. godine

Velika ekonomska kriza 1929. U SAD akcije se kupuju u velikom stilu – banke šakom i kapom dele kredite. Kada su kursevi akcija pali, ljudi više nisu mogli da otplaćuju kredite, pa su prvo počele da bankrotiraju banke a potom i firme, širom sveta.

Tomas Hartman, finansijski stručnjak kaže da je takvo stanje konačno dovelo do regulisanja finansijskog sistema: „Prvi put u istoriji država je preuzela kontrolu nad bankama. Sve je dakle počelo posle te velike svetske ekonomske krize. Tu leže koreni nemačkog zakona koji reguliše kreditni sistem u zemlji.“

Posleratna era i Breton Vuds

U julu, 1944. godine predstavnici 44 države su se okupili u Breton vudsu, mestašcu u SAD…

„Faza vrlo stroge kontrole, nastavila se i posle drugog svetskog rata, između ostalog i sistemom zvanim Breton vuds. To znači da su bili utvrđeni kursevi valuta, a bilo je i faza kada su banke bile prinuđene da se drže određenih kamata.“

To je trenutak kada SAD preuzimaju vodeću ulogu u svetu, ili makar u jednoj, zapadnoj polovini. Dolar postaje svetsko platežno sredstvo, trgovina ponovo sveta.

U Nemačkoj su 50-te i 60-te bile vreme takozvanog privrednog čuda.Međutim, odjednom je došlo do preokreta, kaže istoričar ekonomije Verner Abelshauzer: „U kasnim 60-tim Amerikanci su štampli sve više i više novca, kako bi finansirali rat u Vijetnamu. A ceh su plaćali Evropljani, čije su valute bile vezane za dolar.“

Raspad sistema u sedamdestim

Sistem se raspada 1973.godine. Kontrola se smanjila, banke su mogle same da određuju kamate. U svetu počinje trka za slobodnije finansijsko tržište. Nastaju sasvim novi bankarski proizvodi – sertifikati, derivati. Sve je bilo veoma komplikovano, netransparentno, ali se činilo vrlo profitabilnim. Novi proizvodi imali su ciljda rizik kredita podele na što više subjekata. Ta ideja u suštini nije loša, ali, postojao je još jedan cilj: „Neki bankarski proizvodi stvoreni su samo zato što su kompleksni, i da bi određena strana mogla da na njima zarađuje.“

Ludilo osamdesetih

Novac se sve brže obrtao. 80 - ih godina berzanski poslovi su se obavljali na kompjuterima. Samo za nekoliko sekundi širom sveta su se vršili transferi nezamislivih suma, uvek u pravcu gde je profit trenutno najveći.

Naravno, berze su sve čeće propadale, počela je kriza sa nekretninama, kontrola nije bila dovoljno brza. „ Problem je u tome što su finansijska tržišta veoma globalizovana, dok su organi nadzora još uvek na nacionalnom nivou.“

Autor: Ute Šinjs / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Željka Bašić

Reklama