Mala reforma pravosuđa

Posle šoka usledila je izričita volja da se „uradi sve da se razjasne ubistva i otkriju svi saučesnici i pozadina, i da se kazne svi počinioci“."To obećanje dala je Angela Merkel 23. februara 2012. na parastosu žrtvama rasno motivisanih ubistava terorističke organizacije Nacionalnsocijalističko podzemlje (NSU). Kancelarka je u svom govoru takođe rekla da „mora da se uradi sve što je u mogućnosti pravne države, kako se ovako nešto nikada više ne bi ponovilo“.

Više od tri godine kasnije, stvari stoje ovako: nekoliko parlamentarnih istražnih komisija konstatovalo je da je država „potpuno zakazala“ i formulisalo preporuke za budućnost. Mnogo toga ne može da se uradi preko noći, treba dosta vremena i strpljenja da se promene decenijama postojeće strukture u bezbednosnim organima. Ombudsman Savezne vlade za članove porodica žrtava NSU Barbara Jon, smatra da su policija, sudstvo i ustavna zaštita totalno kruti. U svojoj knjizi „Naši rane vreme ne može da izleči“ ona piše da se je te strukture jedva moguće spolja promeniti.

Članove porodica žrtava političari zaboravili

Još jedna autorka je Ajsen Taskupru. Njen brat Sulejman ubijen je 27. juna 2001. u svojoj piljarnici u Hamburgu. Ona kaže da je politika ne podržava adekvatno. Njena frustracija zasniva se pre svega na tome što na suđenju NSU u Minhenu, na uvid nisu data sva dokumenta. Ajsen Taskupru je ko-tužilac u procesu protiv Beate Čepe i još četvoro optuženih.

Bundestag je u četvrtak (19.3.) usvojio reforme u pravosuđu, ali su one samo uslovno pogodne za povraćaj izgubljenog poverenja. Jer u suštini su nejasne i zato samo kozmetičke korekcije. Novo je da će Savezni državni tužilac moći ranije i brže da istragu stavi pod svoju nadležnost. Iza ovog se krije gorko iskustvo: NSU ubistva su se dogodila između 2000. i 2007. I to uvek po istom obrascu. Svih deset žrtava je bukvalno pogubljeno, devet muškaraca sa stranim korenima čak i sa istim oružjem. Ipak, nije bilo centralne istrage od strane Saveznog državnog tužioca.

Problem je i loša komunikacija policije i unutrašnje tajne službe, odnosno Službe za zaštitu ustavnog poretka. Barbara Jon ih optužuje da svaka sledi „logiku svoje ustanove“, da se izoluju od drugih ustanova, da slede neke svoje posebne interese, da bi ostvarile neku korist. Ministri unutrašnjih poslova hteli su da, kao hitnu meru, stvore nove strukture za informante iz desničarske scene. Ali od toga za sada nema ništa.

Istražna komisija u Tiringiji, saveznoj državi iz koje potiču ubice, konstatovala je: informanti koje plaća država su pred očima ustavne zaštite izgradili ekstremističku neonacističku scenu. Da bi se ovakve greške u budućnosti izbegle, u nemačkim bezbednosnim organima treba poboljšati „kulturu odnosa prema greškama“ i ojačati „interkulturalnu nadležnost“. Taj savet stigao je iz istražne komisije Bundestaga u leto 2013. godine.

U sadašnjem paragrafu 46 Krivičnog zakonika izričito se govori da u obzir treba uzeti i motive i ciljeve počinioca. U novom paragrafu nalaze se reči „rasistički“, „ksenofobični“ i „nehumano“.